Kada uzimate kredit ili štedite novac u banci, gotovo uvek ćete videti dva pojma: nominalna kamatna stopa (NKS) i efektivna kamatna stopa (EKS). Na prvi pogled razlika između njih deluje mala, ali upravo ona može odlučiti koliko ćete stvarno platiti kredit ili koliko ćete zaista zaraditi na štednji.
Mnogi ljudi gledaju samo nominalnu kamatu, ali finansijski stručnjaci upozoravaju da je efektivna kamatna stopa realniji pokazatelj troška kredita jer uključuje i dodatne troškove poput bankarskih naknada i osiguranja.
U nastavku objašnjavamo jednostavno šta znače NKS i EKS i zašto je važno da razumete razliku pre nego što potpišete ugovor sa bankom.
Šta je nominalna kamatna stopa (NKS)
Nominalna kamatna stopa je osnovna kamata koju banka naplaćuje na kredit ili isplaćuje na štednju. Ona predstavlja stopu po kojoj se obračunava kamata na iznos kredita i na osnovu nje se računaju mesečne rate.
Drugim rečima, to je kamata koja stoji u ugovoru i najčešće se izražava na godišnjem nivou.
Primer:
- kredit: 10.000 €
- nominalna kamatna stopa: 5%
Na osnovu ove stope banka izračunava koliko iznosi kamata na preostali dug.
Važno je znati da nominalna kamatna stopa ne uključuje dodatne troškove kredita kao što su:
- naknada za obradu kredita
- troškovi osiguranja
- vođenje kreditnog računa
- procena nekretnine
Zbog toga se često dešava da kredit koji izgleda povoljno po nominalnoj kamati zapravo bude skuplji.
Ako želiš detaljnije objašnjenje, pogledaj vodič:
👉 NKS i EKS: Šta znače i koja je razlika kod kredita u Srbiji
Šta je efektivna kamatna stopa (EKS)
Efektivna kamatna stopa (EKS) predstavlja ukupnu cenu kredita izraženu kao godišnji procenat, jer u njen obračun ulaze svi troškovi povezani sa kreditom.
To znači da EKS uključuje:
- nominalnu kamatu
- bankarske naknade
- troškove obrade kredita
- troškove osiguranja
- administrativne troškove
Zbog toga je EKS skoro uvek veća od nominalne kamate kada govorimo o kreditima.
Primer:
| Kredit | Nominalna kamata | Efektivna kamata |
|---|---|---|
| 10.000 € | 5% | 6.2% |
Razlika od 1.2% dolazi upravo od dodatnih troškova.
Zato Narodna banka Srbije preporučuje da se ponude banaka upoređuju upravo preko efektivne kamatne stope, jer ona pokazuje stvarni trošak kredita.
Ključna razlika između NKS i EKS
Najjednostavnije objašnjenje je:
| Nominalna kamatna stopa | Efektivna kamatna stopa |
|---|---|
| Osnovna kamata u ugovoru | Stvarna cena kredita |
| Ne uključuje dodatne troškove | Uključuje sve troškove |
| Obično niža | Obično viša |
| Koristi se za obračun rate | Koristi se za poređenje kredita |
U praksi to znači da kredit sa nižom nominalnom kamatom ne mora biti najpovoljniji.
Zašto banke ističu nominalnu kamatu
U reklamama za kredite često ćete prvo videti nominalnu kamatnu stopu, jer ona obično izgleda niže i privlačnije.
Međutim, zakoni u većini zemalja zahtevaju da banke prikažu i efektivnu kamatnu stopu, upravo zato da bi klijenti mogli realno da uporede ponude različitih banaka.
Primer iz prakse
Zamislimo da imate dve ponude za isti kredit:
Banka A
- nominalna kamata: 4.9%
- efektivna kamata: 6.1%
Banka B
- nominalna kamata: 5.2%
- efektivna kamata: 5.8%
Na prvi pogled Banka A deluje povoljnije jer ima nižu nominalnu kamatu.
Ali ako gledate EKS, Banka B je zapravo jeftinija.
Kada je efektivna kamata niža
Kod štednje se dešava suprotno:
- nominalna kamata može biti veća
- efektivna kamata manja
Razlog je što određeni troškovi ili porezi mogu smanjiti realni prinos štednje.
Kako da pametno birate kredit
Pre nego što uzmete kredit, obratite pažnju na sledeće:
1️⃣ Uvek gledajte efektivnu kamatnu stopu
2️⃣ Uporedite ponude više banaka
3️⃣ Proverite sve skrivene troškove
4️⃣ Izračunajte ukupnu cenu kredita
Na taj način možete izbeći situaciju da kredit koji izgleda povoljno zapravo bude skuplji nego što ste očekivali.
Zašto je važno razumeti kamatne stope
Razlika između nominalne i efektivne kamatne stope može izgledati mala, ali na velikim kreditima (stambeni krediti, poslovni krediti) ona može značiti hiljade evra razlike.
Zato finansijski stručnjaci savetuju da se prilikom izbora kredita uvek fokusirate na EKS, jer ona pokazuje stvarni trošak zaduživanja.
