Garantovana penzija u Srbiji, u značenju posebnog socijalnog davanja za starije građane koji nemaju dovoljno radnog staža, trenutno nije uvedena kao zakonsko pravo. To znači da osoba koja ima 65 ili više godina, ali nema najmanje 15 godina staža osiguranja, ne može danas da ode u PIO fond i podnese zahtev za „garantovanu penziju“ samo na osnovu najava i predloga koji se pojavljuju u javnosti.
U Srbiji, međutim, postoji najniži iznos penzije, koji se ponekad takođe naziva minimalnom ili garantovanom penzijom. To je potpuno drugačije pravo: namenjeno je ljudima koji su već ispunili uslove za penziju, ali im je obračunati iznos penzije veoma nizak.
Zbog toga je veoma važno razlikovati najniži iznos penzije u postojećem PIO sistemu od buduće socijalne ili garantovane penzije za građane koji uopšte nisu stekli pravo na penziju.
Šta znači garantovana penzija?
Izraz „garantovana penzija“ u Srbiji se koristi za dva različita koncepta.
Prvi je najniži iznos penzije koji već postoji u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja. Ako je penzija obračunata prema stažu i zaradama korisnika niža od zakonom predviđenog minimuma, korisniku se pod određenim uslovima isplaćuje najniži iznos penzije.
Drugi koncept je socijalna ili garantovana penzija, odnosno posebno državno davanje namenjeno starijim ljudima koji nisu ostvarili pravo na redovnu penziju.
Upravo ovaj drugi koncept izaziva najviše nedoumica jer se o njegovom uvođenju govori godinama.
Da li postoji garantovana penzija u Srbiji?
Ako pod garantovanom penzijom podrazumevamo penziju za osobu bez dovoljno radnog staža, odgovor je – ne.
Prema propisima koji važe u avgustu 2026. godine, takvo pravo nije uvedeno u Srbiji.
Postoje političke inicijative i predlozi za uvođenje socijalne – garantovane penzije, ali predlog nije isto što i usvojeni zakon.
Da bi građani zaista mogli da ostvaruju ovo pravo, bilo bi potrebno da država usvoji odgovarajući zakon ili izmene postojećih propisa, precizno odredi:
- ko ima pravo na davanje;
- minimalne godine života;
- da li se proveravaju prihodi i imovina;
- da li se uzimaju u obzir prihodi supružnika i drugih članova domaćinstva;
- koliki je iznos;
- način usklađivanja;
- izvor finansiranja;
- instituciju kojoj se podnosi zahtev;
- datum početka primene.
Tek nakon stupanja takvog propisa na snagu moglo bi da se govori o konkretnom pravu građana.
Šta je socijalna penzija?
Socijalna penzija se razlikuje od klasične penzije zato što njena osnovna svrha nije da zameni zaradu nakon završetka radnog veka na osnovu prethodno uplaćenih doprinosa.
Ona predstavlja oblik socijalne zaštite starijih ljudi koji nemaju penziju i nemaju dovoljno sredstava za život.
U nekim državama ovakva davanja nazivaju se socijalnim penzijama, nacionalnim penzijama, nacionalnim naknadama za starije ili garantovanim primanjima u starosti.
U Srbiji se u političkim inicijativama koristi i naziv „narodna nadoknada“.
Garantovana penzija 2026 – šta je zaista predloženo?
Jedna od najčešće pominjanih inicijativa poslednjih godina dolazi od PUPS-a i Milana Krkobabića.
U decembru 2025. godine Krkobabić je ponovio predlog da se uvede socijalna – garantovana penzija za ljude koji nisu penzioneri i koji, prema tom konceptu, neće ni postati penzioneri, a stariji su od 65 godina.
Kao poželjan iznos pominjano je najmanje 150 evra mesečno, uz posebno isticanje položaja žena na selu.
Međutim, tih 150 evra nije zakonom utvrđen iznos garantovane penzije u Srbiji. To je deo političke inicijative.
Tema je ostala prisutna i tokom 2026. godine. U martu 2026. godine predstavnici PUPS-a ponovo su govorili o socijalnoj garantovanoj penziji kao posebnom institutu socijalne politike koji bi se finansirao iz budžeta, a ne iz PIO fonda.
Dakle, kada se pretražuje pojam „garantovana penzija 2026“, najvažnije je napraviti razliku između političke inicijative i prava koje je već stupilo na snagu.
Ko bi mogao da ima pravo na garantovanu penziju ako bude uvedena?
Konačni uslovi nisu poznati jer zakon nije usvojen.
Prema dosadašnjim inicijativama, potencijalni korisnici bili bi pre svega građani koji:
- imaju više od 65 godina;
- nisu ostvarili pravo na penziju;
- nemaju dovoljno staža da bi postali penzioneri;
- nemaju sopstvene ili imaju veoma niske prihode.
Posebno se ukazuje na položaj starijih žena, naročito žena na selu koje su decenijama radile u domaćinstvu ili na poljoprivrednom gazdinstvu, ali nisu bile formalno osigurane.
Ipak, ovo nisu trenutno važeći uslovi za garantovanu penziju, već okvir o kojem se govori u predlozima.
Da li bi pravo imali građani bez radnog staža?
To bi upravo mogla da bude jedna od glavnih ciljnih grupa.
Klasična starosna penzija zasniva se na stažu osiguranja i uplaćenim doprinosima, dok bi socijalna penzija trebalo da pokrije deo ljudi koji nikada nisu uspeli da ispune te uslove.
Da li bi granica bila 65 godina?
U dosadašnjim predlozima najčešće se pominju osobe starije od 65 godina.
Ipak, dok zakon ne bude donet, ne može se tvrditi da će 65 godina definitivno biti zakonska granica.
Da li bi se proveravali prihodi i imovina?
To je jedno od najvažnijih pitanja koje bi budući zakon morao da reši.
Postoje dva osnovna modela socijalnih penzija: univerzalni, gde skoro svaki stanovnik određene starosti može ostvariti pravo, i ciljano socijalno davanje, gde se proveravaju prihodi i/ili imovina.
Dosadašnje inicijative u Srbiji prvenstveno govore o materijalno ugroženim starijim ljudima, zbog čega je realno očekivati da bi određeni socijalni kriterijumi bili razmatrani. Međutim, konkretni imovinski cenzus trenutno nije propisan, jer pravo još ne postoji.
Da li bi supružnikova penzija uticala na pravo?
Ni to trenutno nije moguće pouzdano tvrditi.
Ako bi Srbija izabrala model u kojem se posmatra prihod domaćinstva, penzija supružnika mogla bi biti relevantna. Ako bi pravo bilo individualno i bez prihodnog cenzusa, situacija bi bila drugačija.
To mora biti uređeno budućim zakonom.
Garantovana penzija bez radnog staža – da li je moguća?
Zamislimo osobu koja ima 65 godina, ali samo deset godina staža osiguranja.
Sama činjenica da je navršila 65 godina ne znači da automatski stiče pravo na starosnu penziju.
Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, za redovnu starosnu penziju potrebno je ispuniti i uslov koji se odnosi na staž.
Osnovno pravilo za muškarce je:
65 godina života + najmanje 15 godina staža osiguranja.
Za žene je još u toku prelazni period. U 2026. godini žena može ostvariti pravo na starosnu penziju kada navrši 64 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Starosna granica za žene postepeno raste dok se 2032. godine ne izjednači sa granicom za muškarce.
Prema tome, osoba sa deset ili 14 godina staža ne dobija starosnu penziju samo zato što je navršila 65 godina.
Upravo bi ljudi koji su dostigli starost za penzionisanje, ali nemaju dovoljan staž, mogli da predstavljaju jednu od glavnih ciljnih grupa eventualne buduće socijalne penzije.
Ali dok takvo pravo ne bude zakonski uvedeno, penzija bez 15 godina staža ne postoji kao opšte pravo u PIO sistemu.
Može li osoba sa manje od 15 godina staža dobiti penziju?
Za redovnu starosnu penziju nije dovoljno imati samo odgovarajuće godine života. Potrebno je najmanje 15 godina staža osiguranja.
Postoje druge vrste prava, poput invalidske ili porodične penzije, koje imaju drugačije uslove i ne treba ih mešati sa starosnom penzijom.
Takođe postoji mogućnost da osoba nastavi da bude osigurana i nakon dostizanja starosne granice kako bi ispunila nedostajući uslov staža.
Da li postoji dokup radnog staža?
Ovde postoji česta zabluda.
U Srbiji nije moguće jednostavno otići u PIO fond, platiti proizvoljan iznos i „kupiti“ nekoliko godina staža koje nedostaju za neki davno prošli period u kojem osoba nije bila osigurana.
Postoji mogućnost samostalnog uključivanja u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje pod zakonskim uslovima i plaćanja doprinosa ubuduće.
To praktično može biti važno osobi kojoj nedostaje određeni period do minimalnih 15 godina staža.
Ali to nije isto što i slobodna retroaktivna kupovina, na primer, pet ili deset godina staža.
Zato bi osoba kojoj nedostaje relativno malo staža trebalo da proveri svoju matičnu evidenciju i konkretne mogućnosti u PIO fondu pre nego što zaključi da nikada neće ispuniti uslov za penziju.
Šta je najniži iznos penzije u Srbiji?
Najniži iznos penzije je zaštitni mehanizam unutar postojećeg PIO sistema.
Kada osoba ispuni uslove za penziju, njena penzija obračunava se prema zakonskoj formuli, uzimajući u obzir, između ostalog, ostvareni staž i podatke o zaradama odnosno osnovicama osiguranja.
Ako dobijeni iznos bude niži od zakonskog minimuma, primenjuju se pravila o najnižem iznosu penzije.
To znači da najniža penzija u Srbiji nije penzija za nekoga ko nema staž.
Da bi neko došao do faze u kojoj se primenjuje najniži iznos, prvo mora da stekne samo pravo na penziju.
Kolika je minimalna penzija u Srbiji 2026?
Nakon usklađivanja penzija od 12,2 odsto, koje se primenjuje od decembra 2025. godine, najniži iznosi su povećani.
Prema podacima koje je početkom 2026. izneo direktor Republičkog fonda PIO, najniži iznos penzije iznosi približno:
31.092 dinara – zaposleni i samostalne delatnosti
24.443 dinara – poljoprivredni osiguranici
Dakle, ne postoji jedan jedinstveni minimalni iznos za sve kategorije.
To je važna razlika koju treba imati u vidu kada se govori o pojmu minimalna penzija Srbija.
Zašto poljoprivrednici imaju drugačiji minimum?
Penzijsko osiguranje poljoprivrednika istorijski ima drugačiju strukturu osnovica i uplata doprinosa, zbog čega se i najniži iznos za ovu kategoriju razlikuje od minimuma koji važi za zaposlene i samostalne delatnosti.
Najniži iznos nije proizvoljno određen pojedinačnom penzioneru, već proizlazi iz pravila PIO sistema i menja se kroz usklađivanje penzija.
Starosna, minimalna i socijalna penzija – koja je razlika?
| Pojam | Kome je namenjen | Potreban radni staž | Izvor finansiranja |
|---|---|---|---|
| Starosna penzija | Osiguranicima koji ispune zakonske uslove | Najmanje 15 godina uz odgovarajuću starost ili 45 godina staža bez obzira na godine | Sistem PIO |
| Najniži iznos penzije | Korisnicima koji su stekli pravo na penziju, ali im je obračunati iznos ispod propisanog minimuma | Potrebno je prethodno ostvariti pravo na penziju | Sistem PIO |
| Socijalna/garantovana penzija | Predložena za starije koji nemaju penziju | Prema konceptu ne bi bila zasnovana na potrebnih 15 godina staža | Nije uvedena; prema predlozima finansirala bi se iz budžeta |
Ova tabela pokazuje zašto nije pravilno reći da svaki građanin Srbije sa navršenih 65 godina ima pravo na „minimalnu penziju“.
Nema.
Najniži iznos penzije pripada korisniku koji je već stekao pravo na penziju.
Koliko ljudi u Srbiji nema penziju?
Tačan broj zavisi od godine, izvora podataka i metodologije – na primer, da li se posmatraju svi građani stariji od 65 godina ili određena kategorija stanovništva.
Zbog toga treba biti oprezan sa često citiranim starijim procenama od 200.000, 250.000 ili više ljudi.
Jedna analiza objavljena u martu 2026. navodi procenu da više od 120.000 građana Srbije starijih od 65 godina ne prima nijedan oblik penzije.
Starije procene bile su znatno više. Na primer, ranije se govorilo o približno 200.000–250.000 građana starijih od 65 godina bez penzije. Zbog različitih perioda i metodologija te brojke ne treba predstavljati kao aktuelnu zvaničnu statistiku za 2026. godinu.
Suština problema, međutim, ostaje ista: značajan broj starijih građana nije obuhvaćen penzijskim sistemom.
Zašto su među starijima bez penzije posebno zastupljene žene?
Problem je naročito izražen među ženama.
Starija istraživanja o položaju žena pokazivala su da je među stanovništvom starijim od 65 godina procenat žena bez penzije bio znatno veći nego kod muškaraca – u jednom istraživanju 17 odsto žena naspram osam odsto muškaraca.
Razlozi su istorijski i ekonomski.
Mnoge današnje starije žene:
- nisu bile formalno zaposlene;
- obavljale su neplaćene kućne poslove;
- brinule su o deci i starijim članovima porodice;
- radile su na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima bez formalnog osiguranja;
- imale su kraći radni staž;
- radile su neprijavljeno.
Čovek može decenijama stvarno da radi, a da taj rad ne proizvodi penzijski staž ako nije postojao odgovarajući osnov osiguranja i nisu uplaćivani doprinosi.
Zbog toga se u inicijativama za socijalnu penziju često posebno pominju starije žene na selu.
Da li bi se garantovana penzija finansirala iz PIO fonda?
Prema dosadašnjim predlozima – ne.
Socijalna garantovana penzija zamišljena je kao institut socijalne politike, a ne klasično pravo iz penzijskog osiguranja.
Milan Krkobabić je u intervjuu objavljenom u novembru 2025. naveo da bi sredstva trebalo izdvajati iz republičkog budžeta, tako da novo davanje ne opterećuje PIO fond.
To ima ekonomsku logiku: PIO sistem prvenstveno počiva na doprinosima osiguranika i poslodavaca, dok bi socijalna penzija bila davanje ljudima koji upravo nemaju potreban staž i doprinose.
Koliko bi garantovana penzija mogla da iznosi?
Zvanično utvrđen iznos ne postoji.
Najčešće pominjani politički predlog poslednjih godina je najmanje 150 evra mesečno.
Zato nije pravilno napisati: „Garantovana penzija u Srbiji iznosi 150 evra.“
Pravilno je:
Predlagano je da buduća socijalna garantovana penzija iznosi najmanje 150 evra mesečno.
Razlika je veoma važna.
Inflacija i realna vrednost penzije
Čak i kada država propiše određeni nominalni iznos, važno je pitanje koliko se za taj novac stvarno može kupiti.
Ako cene hrane, energije, lekova i drugih proizvoda rastu, isti iznos penzije vremenom ima manju realnu kupovnu moć.
Zato kod eventualnog uvođenja socijalne penzije ne bi bio važan samo početni iznos, već i način njenog budućeg usklađivanja.
Više o tome zašto rast cena menja stvarnu vrednost novca možete pročitati u tekstu Kako nastaje inflacija – uzroci i posledice.
Koliko bi garantovana penzija mogla da košta državu?
Bez konačnih uslova nije moguće napraviti precizan fiskalni obračun.
Trošak zavisi od:
- broja korisnika;
- visine davanja;
- prihodnog i imovinskog cenzusa;
- starosne granice;
- tretmana drugih prihoda;
- načina usklađivanja.
Možemo napraviti samo ilustrativnu računicu, koja nije zvanična procena troška.
Ako bi pravo ostvarilo 120.000 ljudi, a mesečna naknada bila 150 evra, godišnji bruto rashod bio bi približno:
120.000 × 150 × 12 = 216 miliona evra godišnje.
Ako bi korisnika bilo 200.000, isti iznos zahtevao bi oko:
360 miliona evra godišnje.
Stvarni budžetski trošak mogao bi biti manji ili veći, zavisno od konačnih uslova i broja ljudi koji bi prošli prihodnu ili imovinsku proveru.
Da li bi socijalna penzija smanjila motivaciju za plaćanje PIO doprinosa?
To je jedan od ekonomskih argumenata koji se mora razmotriti prilikom projektovanja sistema.
Ako bi neko ko nikada nije plaćao doprinose mogao da dobije gotovo isti iznos kao osoba koja je 15 ili 20 godina uplaćivala PIO doprinose, moglo bi se postaviti pitanje pravičnosti i podsticaja za formalno zaposlenje.
Zato sistemi socijalnih penzija obično pokušavaju da očuvaju jasnu razliku između socijalnog minimuma i penzije ostvarene radom i doprinosima.
Sa druge strane, argument u korist socijalne penzije jeste da određeni ljudi nisu ostali bez penzije zato što nisu želeli da rade. Mnogi su radili neformalno, obavljali neplaćene poslove u domaćinstvu ili bili dugotrajno isključeni sa tržišta rada.
Dobar model zato mora istovremeno da smanji siromaštvo u starosti i sačuva motivaciju za formalni rad i plaćanje doprinosa.
Kako je socijalna penzija rešena u regionu?
Jedan od najjasnijih primera je Hrvatska.
Hrvatska ima nacionalnu naknadu za starije osobe, koja predstavlja posebno pravo za starije građane pod zakonom propisanim uslovima.
Od 1. januara 2026. godine ona iznosi 160,22 evra mesečno. Među osnovnim uslovima su navršenih 65 godina i najmanje deset godina neprekidnog prebivališta u Hrvatskoj neposredno pre podnošenja zahteva, uz dodatne zakonske uslove povezane sa prihodima i drugim okolnostima.
Hrvatski zavod za mirovinsko osiguranje objavio je da je za jun 2026. nacionalnu naknadu primalo 19.415 korisnika, od kojih je više od 80 odsto bilo žena. Sredstva se obezbeđuju iz državnog budžeta.
Ovaj primer pokazuje kako socijalno davanje za starije može postojati odvojeno od klasične penzije zasnovane na doprinosima.
Modeli u državama regiona nisu identični, pa njihova pravila ne treba automatski preslikavati na eventualno buduće rešenje u Srbiji.
Koja druga prava imaju starije osobe bez penzije?
Činjenica da osoba nema penziju ne znači automatski da nema pravo ni na jednu vrstu državne podrške.
Najvažnije postojeće pravo za materijalno ugrožene građane jeste novčana socijalna pomoć.
Ona nije automatsko pravo svakoga ko nema penziju.
Centar za socijalni rad prilikom odlučivanja proverava prihode, imovinu i druge zakonom propisane uslove.
Zakon, između ostalog, propisuje ograničenja u pogledu nepokretnosti, zemljišta i prihoda. Visina pomoći utvrđuje se prema domaćinstvu i prihodima njegovih članova.
U zavisnosti od konkretne situacije mogu postojati i druga prava iz sistema socijalne zaštite, kao što su dodatak za pomoć i negu drugog lica, lokalne pomoći i pojedine subvencije.
Zato osoba starija od 65 godina bez penzije treba da proveri svoja prava u nadležnom centru za socijalni rad, čak i ako nema pravo na starosnu penziju.
Prednosti uvođenja socijalne garantovane penzije
Najvažniji argument za uvođenje jeste smanjenje siromaštva među starijim ljudima koji nemaju sopstvena redovna primanja.
Takvo davanje moglo bi posebno da pomogne starijim ženama, stanovnicima sela i ljudima sa dugim periodima neformalnog rada.
Redovno mesečno primanje omogućilo bi korisnicima makar osnovnu finansijsku sigurnost za hranu, lekove, energente i komunalne troškove.
Dodatna prednost dobro projektovanog sistema jeste jednostavnija zaštita starijih koji danas teško prolaze kroz složene procedure socijalne pomoći.
Mogući problemi i otvorena pitanja
Najveće pitanje jeste finansiranje.
Čak i relativno skromno mesečno davanje, kada se pomnoži sa desetinama ili stotinama hiljada potencijalnih korisnika, proizvodi značajan godišnji budžetski rashod.
Drugo pitanje je pravičnost prema ljudima koji su godinama uplaćivali doprinose.
Treće je određivanje socijalnog cenzusa. Ako je previše strog, veliki broj ugroženih ljudi može ostati bez pomoći. Ako je previše blag, troškovi programa mogu znatno porasti.
Potrebno je rešiti i pitanje supružnika. Na primer, da li bi žena bez sopstvene penzije izgubila pravo ako njen suprug prima penziju od 35.000 ili 50.000 dinara?
Odgovore na ova pitanja ne treba izmišljati – moraće da ih propiše zakon ako Srbija odluči da uvede ovaj institut.
FAQ – najčešća pitanja o garantovanoj penziji
Da li u Srbiji postoji garantovana penzija?
Socijalna garantovana penzija za ljude koji nemaju dovoljno staža nije zakonski uvedena do avgusta 2026. godine. Postoji najniži iznos penzije za ljude koji su već ostvarili pravo na penziju.
Ko ima pravo na garantovanu penziju?
Trenutno ne postoji grupa građana koja može podneti zahtev za posebnu socijalnu garantovanu penziju, jer pravo nije uvedeno. U predlozima se prvenstveno pominju građani stariji od 65 godina koji nemaju penziju.
Kolika je garantovana penzija u Srbiji?
Zvaničan iznos ne postoji. U političkim inicijativama pominjan je iznos od najmanje 150 evra mesečno, ali to nije važeći zakonski iznos.
Da li osoba bez radnog staža može dobiti penziju?
Ne može dobiti redovnu starosnu penziju samo na osnovu godina života. Za starosnu penziju potrebno je ispuniti i uslov staža osiguranja.
Može li se dobiti penzija sa manje od 15 godina staža?
Redovna starosna penzija ne može se ostvariti sa manje od 15 godina staža osiguranja.
Koliko godina staža je minimum za penziju?
Za redovnu starosnu penziju potrebno je najmanje 15 godina staža osiguranja, uz ispunjenje starosnog uslova. Postoji i mogućnost starosne penzije sa 45 godina staža osiguranja bez obzira na godine života.
Da li žena koja nikada nije radila može dobiti penziju?
Ako žena nema penzijski staž niti neki drugi osnov za penziju, sama starost joj ne daje pravo na redovnu starosnu penziju. Eventualna buduća socijalna penzija mogla bi biti namenjena upravo takvim osobama, ali ona trenutno nije uvedena.
Šta može da prima osoba starija od 65 godina koja nema penziju?
U zavisnosti od prihoda, imovine i drugih okolnosti može ostvariti prava iz sistema socijalne zaštite, uključujući novčanu socijalnu pomoć ako ispunjava zakonske uslove. Zahtev se podnosi nadležnom centru za socijalni rad.
Da li je socijalna penzija isto što i minimalna penzija?
Nije. Najniži odnosno minimalni iznos penzije deo je PIO sistema i odnosi se na osobu koja je već stekla pravo na penziju. Socijalna penzija bila bi posebno davanje za starije koji nisu ostvarili penziju.
Kada bi garantovana penzija mogla biti uvedena u Srbiji?
Zvaničan datum nije određen. Tokom 2025. i 2026. nastavilo se sa političkim inicijativama za njeno uvođenje, ali do avgusta 2026. nije utvrđen datum početka primene. Zato nije moguće pouzdano tvrditi kada će, niti da li će, predloženi model biti uveden.
Šta danas treba znati o garantovanoj penziji u Srbiji
Najvažnije je ne pomešati postojeća prava i političke predloge.
Garantovana penzija u Srbiji za građane bez dovoljno radnog staža trenutno ne postoji kao zakonsko pravo. Osoba sa 65 ili više godina koja nema najmanje 15 godina staža ne može samo na osnovu starosti ostvariti redovnu starosnu penziju.
Istovremeno, u Srbiji postoji najniži iznos penzije za ljude koji su već ostvarili pravo iz PIO sistema. U 2026. godini najniži iznos iznosi oko 31.092 dinara za zaposlene i samostalne delatnosti i oko 24.443 dinara za poljoprivredne osiguranike.
Socijalna garantovana penzija ostaje inicijativa o kojoj se govori i tokom 2026. godine. Kao mogući korisnici najčešće se pominju stariji od 65 godina koji nemaju penziju, dok se kao predlog iznosa navodi najmanje 150 evra mesečno i finansiranje iz državnog budžeta.
Ali dok odgovarajući propis ne bude usvojen i ne stupi na snagu, ne postoje zvanični uslovi, garantovani iznos niti datum od kojeg bi građani mogli da podnose zahteve.
Za ljude koji danas imaju godine potrebne za penzionisanje, ali nemaju 15 godina staža, praktično je najvažnije da prvo provere evidenciju staža i mogućnosti nastavka osiguranja kod PIO fonda, a ako nemaju dovoljno sredstava za život, da u nadležnom centru za socijalni rad provere da li ispunjavaju uslove za postojeća prava iz sistema socijalne zaštite.
