Kratak odgovor glasi: nije svakom knjigovođi potrebna lična licenca, ali pravno lice ili preduzetnik koji vodi poslovne knjige drugim firmama mora da dobije dozvolu Komore ovlašćenih revizora i bude upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga.
Zaposleni koji obavlja knjigovodstvene poslove samo za svog poslodavca nije u istoj pravnoj situaciji kao vlasnik knjigovodstvene agencije. Takođe, završen kurs knjigovodstva, ekonomska škola ili fakultet sami po sebi ne predstavljaju dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga drugim poslovnim subjektima.
U svakodnevnom govoru izraz „licenca za knjigovođu“ koristi se za nekoliko različitih stvari: sertifikat sa kursa, profesionalno zvanje računovođe, ličnu stručnu kvalifikaciju ili dozvolu za rad knjigovodstvene agencije. Međutim, Zakon o računovodstvu pravi važnu razliku između profesionalnog zvanja fizičkog lica i dozvole koja se izdaje pravnom licu ili preduzetniku.
Informacije u ovom tekstu proverene su zaključno sa 20. septembrom 2026. godine.
Da li je potrebna licenca za knjigovođu?
Odgovor zavisi od toga za koga se vode knjige i u kom svojstvu knjigovođa radi.
Ako je računovođa zaposlen u jednom privrednom društvu i vodi poslovne knjige samo tog poslodavca, Zakon o računovodstvu mu ne nameće opštu obavezu da poseduje profesionalno zvanje stečeno kod organizacije članice Međunarodne federacije računovođa – IFAC.
Drugačije je kada firma ili preduzetnik ugovorno vodi knjige drugim poslovnim subjektima. Takav pružalac mora da:
- ima registrovanu pretežnu delatnost pružanja računovodstvenih usluga;
- ispuni uslove iz Zakona o računovodstvu;
- dobije dozvolu Komore ovlašćenih revizora;
- bude upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga koji vodi APR.
Ministarstvo finansija je još prilikom isteka prelaznog perioda objasnilo da su pružaoci morali da do 1. januara 2023. godine dobiju dozvolu Komore i budu upisani u APR-ov registar. To pravilo se primenjuje i tokom 2026. godine. Ministarstvo finansija – usklađivanje pružalaca računovodstvenih usluga
Šta zapravo znači „licenca za knjigovođu“?
Izraz licenca za knjigovođu nije dovoljno precizan. U praksi može označavati četiri različite stvari.
Sertifikat sa kursa
Sertifikat potvrđuje da je osoba završila određenu obuku. Može pomoći pri zapošljavanju i dokazivanju praktičnog znanja, ali sam po sebi ne predstavlja zakonsku dozvolu za vođenje knjiga drugim firmama.
Profesionalno zvanje računovođe
Profesionalno zvanje stiče se prema programu i pravilima odgovarajuće profesionalne organizacije. Za ispunjavanje uslova za dozvolu pružaoca relevantno je zvanje u oblasti računovodstva ili revizije stečeno kod profesionalne organizacije koja je članica IFAC-a.
Nije dovoljno da se određena obuka reklamira kao „međunarodno priznata“. Pre prijavljivanja treba proveriti samu organizaciju, njeno članstvo u IFAC-u, naziv zvanja i uslove pod kojima se ono priznaje.
Dozvola za pružanje računovodstvenih usluga
Ovu dozvolu izdaje Komora ovlašćenih revizora, ali ne svakom zaposlenom knjigovođi pojedinačno. Dozvola se izdaje pravnom licu ili preduzetniku koji ispunjava propisane uslove.
Upis u APR-ov registar
Po dobijanju dozvole pružalac se upisuje u Registar pružalaca računovodstvenih usluga. Registar vodi Agencija za privredne registre i javno se može pretraživati prema poslovnom imenu ili matičnom broju. APR – pretraga registrovanih pružalaca
Ko može da vodi poslovne knjige?
Privredno društvo ili preduzetnik može računovodstvene poslove organizovati interno ili ih poveriti spoljnom pružaocu.
Kada se poslovi obavljaju interno, pravno lice svojim opštim aktom uređuje uslove koje treba da ispuni osoba odgovorna za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja. Ti uslovi mogu obuhvatiti stručnu spremu, radno iskustvo i druga potrebna znanja.
Kada se knjige poveravaju drugoj firmi ili preduzetniku, pružalac mora imati dozvolu i biti upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga. Običan ugovor sa fizičkim licem koje nema registrovanu delatnost ne može da zameni ove uslove.
| Situacija | Da li je potrebna licenca ili dozvola | Da li je potreban upis u registar | Napomena |
|---|---|---|---|
| Knjigovođa zaposlen u firmi | Ne mora imati posebnu ličnu licencu samo zato što knjiži za poslodavca | Ne | Poslodavac internim aktom uređuje potrebne stručne uslove |
| Vlasnik koji vodi knjige svoje firme | Po pravilu nije potrebna dozvola za eksterno pružanje usluga | Ne | Mora pravilno voditi knjige i ispunjavati poreske i izveštajne obaveze |
| Preduzetnik koji vodi knjige klijentima | Da, potrebna je dozvola Komore | Da | Mora ispuniti uslove Zakona o računovodstvu |
| Knjigovodstvena agencija – pravno lice | Da, potrebna je dozvola Komore | Da | Mora imati najmanje jedno odgovarajuće kvalifikovano lice zaposleno sa punim radnim vremenom |
| Freelancer koji vodi knjige firmama | Ne može to legalno raditi samo kao neregistrovano fizičko lice | Da, nakon registracije i dobijanja dozvole | Potrebno je registrovati preduzetnika ili pravno lice i ispuniti ostale uslove |
Zaposleni knjigovođa u jednoj firmi
Knjigovođa zaposlen kod privrednog društva može da knjiži račune, obračunava zarade, priprema poreske prijave i učestvuje u sastavljanju finansijskih izveštaja bez posebne lične dozvole Komore.
Poslodavac ipak mora pažljivo odrediti ko je odgovoran za ove poslove i koje stručne uslove ta osoba mora da ispuni. Činjenica da profesionalno zvanje nije obavezno za svakog zaposlenog ne znači da knjige može voditi osoba bez potrebnog znanja.
Interno računovodstvo mora da primenjuje Zakon o računovodstvu, poreske propise, pravila elektronskog fakturisanja, propise o zaradama i odgovarajuće standarde finansijskog izveštavanja.
Može li vlasnik sam da vodi knjige svoje firme?
Preduzetnik može samostalno da vodi svoje poslovne knjige ako poseduje potrebno znanje i ako njegove obaveze ne poverava spoljnom pružaocu. U tom slučaju on ne pruža računovodstvenu uslugu drugom subjektu, pa mu zbog samog vođenja sopstvenih knjiga nije potrebna dozvola Komore niti upis u poseban registar.
Kod privrednog društva potrebno je voditi računa o unutrašnjoj organizaciji poslova, odgovornom licu i opštem aktu društva.
Iako je samostalno vođenje knjiga pravno moguće, ono nije uvek praktično. PDV, zarade, amortizacija, devizno poslovanje i godišnji finansijski izveštaji zahtevaju znanje većeg broja propisa. Greška ne prestaje da bude odgovornost poreskog obveznika samo zato što vlasnik nije znao kako se određeni poslovni događaj knjiži.
Kvalitetne evidencije nisu važne samo zbog poreske kontrole. Tačni podaci o prihodima, rashodima, imovini i obavezama omogućavaju vlasniku da razume šta je rentabilnost poslovanja i da proceni da li firma zaista ostvaruje zadovoljavajući prinos.
Da li paušalac mora da vodi poslovne knjige?
Paušalno oporezovani preduzetnik nema iste knjigovodstvene obaveze kao preduzetnik koji porez plaća na stvarno ostvarenu dobit. Paušalac ne vodi pune poslovne knjige radi utvrđivanja oporezive dobiti, ali mora da vodi propisanu evidenciju o prometu i da izvršava druge obaveze koje zavise od njegove delatnosti i načina naplate.
Ako izgubi pravo na paušalno oporezivanje ili dobrovoljno pređe na vođenje knjiga, obim njegovih obaveza se menja. Paušalni status zato ne znači da preduzetnik nema nikakve evidencije.
Ko mora da bude upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga?
Registar obuhvata pravna lica i preduzetnike kojima obveznici ugovorom poveravaju vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.
APR navodi da se u Registru evidentiraju:
- podaci o rešenju o izdavanju ili oduzimanju dozvole;
- osnovni podaci o pružaocu;
- podaci o licu sa odgovarajućim profesionalnim zvanjem;
- podaci o povezanim pravnim licima.
Upis pružaoca obavlja se na osnovu rešenja Komore, koje Komora elektronski dostavlja APR-u. Pružalac, dakle, ne podnosi zaseban početni zahtev APR-u da bi dokazao da ima dozvolu. APR – uputstva za Registar pružalaca računovodstvenih usluga
Uslovi za dobijanje dozvole
Pravno lice ili preduzetnik koji želi da pruža računovodstvene usluge mora da ima registrovanu pretežnu delatnost za te poslove i da ispuni kadrovske i druge zakonske uslove.
Pravilnik zahteva dokaz da pružalac ima najmanje jedno lice zaposleno sa punim radnim vremenom koje poseduje profesionalno zvanje u oblasti računovodstva ili revizije stečeno kod profesionalne organizacije članice IFAC-a.
Kod preduzetnika ovaj uslov može ispuniti sam preduzetnik ako lično ima odgovarajuće profesionalno zvanje.
Proveravaju se i zakonske smetnje koje se odnose na osuđivanost osnivača, stvarnog vlasnika, članova organa upravljanja i drugih relevantnih lica. Društvo za reviziju koje već ima dozvolu za obavljanje revizije ima poseban položaj prilikom podnošenja zahteva.
Važno je da Zakon ne propisuje da vlasnik agencije obavezno mora imati završen ekonomski fakultet. Međutim, pružalac mora imati odgovarajuće kvalifikovano lice na način koji Zakon zahteva. Diploma škole ili fakulteta i profesionalno zvanje nisu ista stvar.
Koju dokumentaciju treba podneti?
Zahtev se podnosi Komori ovlašćenih revizora na propisanom obrascu. Uz zahtev se, zavisno od konkretnog slučaja, prilažu ili proveravaju:
- podaci i dokaz o registrovanoj pretežnoj delatnosti;
- podaci o osnivačima, stvarnim vlasnicima, organima upravljanja i saradnicima;
- dokazi o neosuđivanosti za propisana krivična dela;
- potvrda o zaposlenju kvalifikovanog lica sa punim radnim vremenom;
- kopija diplome, uverenja, sertifikata ili drugog akta o profesionalnom zvanju;
- dokaz o uplati naknade;
- druga dokumentacija potrebna za proveru zakonskih uslova.
Deo podataka Komora pribavlja po službenoj dužnosti, osim kada se podnosilac izjasni da će ih dostaviti sam.
Prema objavljenom Pravilniku, naknada za zahtev za izdavanje dozvole iznosi 24.000 dinara za pravno lice i 17.000 dinara za preduzetnika. Iznos i instrukcije za plaćanje treba još jednom proveriti neposredno pre podnošenja, jer se pravilnik i naknade mogu promeniti. Pravilnik o zahtevu i naknadi za izdavanje dozvole
Nije moguće unapred garantovati koliko će postupak trajati. Vreme zavisi od potpunosti dokumentacije, pribavljanja podataka iz službenih evidencija i potrebe za dopunom zahteva. Zbog toga poslovanje sa klijentima ne treba započinjati uz pretpostavku da će dozvola sigurno biti izdata do određenog datuma.
Kako legalno početi da pružate knjigovodstvene usluge
- Proverite stručni uslov. Utvrdite da li vi ili osoba koju nameravate da zaposlite posedujete odgovarajuće profesionalno zvanje stečeno kod organizacije članice IFAC-a.
- Izaberite pravnu formu. Računovodstvene usluge možete pružati kao registrovani preduzetnik ili preko privrednog društva.
- Registrujte pretežnu delatnost. Prilikom registracije u APR-u odaberite odgovarajuću delatnost računovodstvenih i knjigovodstvenih poslova.
- Obezbedite kvalifikovano lice. Pravno lice mora da ima najmanje jednu odgovarajuće kvalifikovanu osobu zaposlenu sa punim radnim vremenom. Preduzetnik može lično ispuniti stručni uslov ako poseduje potrebno zvanje.
- Pripremite dokumentaciju. Proverite podatke o vlasništvu, upravljanju, zaposlenju, profesionalnom zvanju i eventualnim zakonskim smetnjama.
- Podnesite zahtev Komori. Koristite aktuelni obrazac i instrukcije Komore ovlašćenih revizora.
- Sačekajte rešenje i upis. Nakon izdavanja dozvole Komora dostavlja rešenje APR-u, a pružalac se upisuje u Registar.
- Proverite javni registar. Pre zaključivanja prvih ugovora proverite da li je upis sproveden i da li su podaci tačni.
- Uredite ugovore i zaštitu podataka. Ugovorom odredite obim usluga, rokove, način dostavljanja dokumentacije, odgovornost, čuvanje podataka i postupanje sa elektronskim nalozima.
- Uskladite se sa ostalim propisima. Knjigovodstvene agencije mogu imati obaveze prema propisima o sprečavanju pranja novca, zaštiti podataka, arhiviranju, elektronskom fakturisanju i poreskom postupku.
Šta se događa kada se promene podaci ili odgovorno lice?
Pružalac je dužan da prijavi promenu podataka koji se vode u Registru u roku od osam dana od nastanka promene. APR navodi da se Registar vodi elektronski i da se zahtevi za promenu podnose preko posebne aplikacije.
Ako kvalifikovano lice prestane da radi kod pružaoca, agencija ne bi smela da ignoriše tu promenu i nastavi kao da zakonski uslov i dalje postoji. Potrebno je bez odlaganja proveriti postupak pred Komorom i APR-om, obezbediti novo lice koje ispunjava uslove i prijaviti promenu.
Gubitak uslova može dovesti do oduzimanja dozvole i brisanja iz Registra.
Da li je obavezno stručno usavršavanje?
Zakon uslovljava dozvolu postojanjem profesionalnog zvanja, dok se obaveze kontinuiranog stručnog usavršavanja najčešće uređuju pravilima profesionalne organizacije koja je zvanje izdala.
Nosilac zvanja treba da proveri:
- da li mora da prikuplja određeni broj bodova;
- koje edukacije se priznaju;
- da li članstvo treba redovno obnavljati;
- pod kojim uslovima profesionalno zvanje ostaje aktivno.
Pored formalnog usavršavanja, praktično je neophodno pratiti promene poreskih propisa, sistema elektronskih faktura, obračuna zarada i finansijskog izveštavanja.
Mogu li se knjigovodstvene usluge pružati onlajn?
Propisi ne ograničavaju knjigovodstvenu agenciju samo na klijente iz grada u kojem ima sedište. Registrovani pružalac može da radi sa klijentima iz drugih gradova i da dokumentaciju prima elektronski.
Rad na daljinu ne ukida obavezu da pružalac ima dozvolu i bude upisan u Registar. Takođe je potrebno urediti:
- bezbednu razmenu poslovne dokumentacije;
- zaštitu ličnih podataka;
- čuvanje originala i elektronske dokumentacije;
- pristup portalu ePorezi i drugim sistemima;
- elektronska ovlašćenja;
- rokove i odgovornost za dostavljanje podataka.
Ko odgovara za greške knjigovođe?
Angažovanje knjigovodstvene agencije ne oslobađa automatski firmu ili preduzetnika odgovornosti prema Poreskoj upravi i drugim državnim organima. Zakonski zastupnik mora da obezbedi zakonito poslovanje, tačne podatke i blagovremeno izvršavanje obaveza.
Knjigovođa ili agencija može odgovarati za stručnu grešku prema ugovoru, pravilima obligacionog prava i drugim propisima. Međutim, država može obavezu, kamatu ili kaznu prvo zahtevati od poreskog obveznika, koji zatim eventualno može tražiti naknadu štete od pružaoca ako su ispunjeni pravni uslovi.
Zato ugovor treba precizno da odredi:
- ko dostavlja dokumentaciju i do kog datuma;
- ko proverava njenu potpunost;
- ko priprema i ko odobrava poresku prijavu;
- ko čuva dokumentaciju;
- šta se smatra stručnom greškom;
- kako se rešava nastala šteta.
Kazne za pružanje usluga bez ispunjenih uslova
Pružanje računovodstvenih usluga bez dozvole i upisa može dovesti do prekršajne ili druge odgovornosti, novčane kazne, oduzimanja dozvole ako je bila izdata i brisanja iz Registra.
Zakon o računovodstvu za određene povrede predviđa kazne za pravno lice, odgovorno lice i preduzetnika. Pored sankcije pružaocu, problem može imati i klijent koji je vođenje knjiga poverio subjektu koji nije ovlašćen da ih vodi.
Pre ugovaranja usluge firma treba da:
- pronađe pružaoca u javnoj APR pretrazi;
- uporedi poslovno ime i matični broj;
- proveri status dozvole;
- proveri ko je evidentiran kao kvalifikovano lice;
- zaključi pisani ugovor sa registrovanim pružaocem;
- povremeno ponovo proveri status tokom trajanja saradnje.
Najčešće zablude o licenci za knjigovođu
„Svako ko knjiži račune mora imati licencu“
Netačno. Zaposleni knjigovođa koji vodi knjige svom poslodavcu ne mora samo zbog tih poslova imati posebnu ličnu licencu Komore. Druga pravila važe za eksternog pružaoca.
„Dovoljan je kurs knjigovodstva“
Netačno. Kurs može pružiti korisna znanja, ali običan sertifikat sa kursa nije isto što i profesionalno zvanje niti dozvola za pružanje računovodstvenih usluga.
„Ako imam ekonomsku školu, automatski mogu da otvorim agenciju“
Netačno. Škola ili fakultet ne zamenjuju dozvolu Komore, upis u Registar i uslov koji se odnosi na profesionalno zvanje.
„Freelancer može bez registracije da vodi knjige firmama“
Netačno. Fizičko lice ne može za naknadu nuditi eksterno vođenje poslovnih knjiga firmama kao neregistrovani freelancer. Potrebno je registrovati odgovarajući poslovni subjekt i ispuniti propisane uslove.
„Upis u APR automatski znači i dozvolu“
Netačno. Registracija preduzetnika ili privrednog društva u Registru privrednih subjekata nije isto što i dozvola Komore i upis u poseban Registar pružalaca računovodstvenih usluga.
Najčešća pitanja
Da li knjigovođa zaposlen u firmi mora da ima licencu?
Ne mora imati posebnu ličnu licencu samo zato što vodi knjige svog poslodavca. Firma internim aktom uređuje stručne uslove za osobu kojoj poverava te poslove.
Da li mogu samostalno da vodim knjige svoje firme?
Da, ako se radi o vođenju sopstvenih knjiga i posedujete potrebno znanje. Time ne postajete pružalac računovodstvenih usluga drugim subjektima.
Da li kurs knjigovodstva omogućava otvaranje agencije?
Ne samostalno. Pored registracije potrebni su dozvola Komore, upis u Registar i kvalifikovano lice sa odgovarajućim profesionalnim zvanjem.
Kako se proverava da li knjigovodstvena agencija ima dozvolu?
Pretragom Registra pružalaca računovodstvenih usluga na sajtu APR-a, prema poslovnom imenu ili matičnom broju.
Da li freelancer može da pruža knjigovodstvene usluge?
Ne kao neregistrovano fizičko lice. Može registrovati preduzetničku delatnost ili društvo, a zatim ispuniti uslove za dozvolu i upis u Registar.
Ko izdaje dozvolu za pružanje računovodstvenih usluga?
Dozvolu izdaje Komora ovlašćenih revizora, dok Registar pružalaca vodi Agencija za privredne registre.
Šta se dešava ako agencija izgubi kvalifikovano lice?
Mora da reaguje bez odlaganja, prijavi promenu i obezbedi novo lice koje ispunjava zakonske uslove. Ako više ne ispunjava uslove, dozvola može biti oduzeta.
Ko odgovara za grešku knjigovođe?
Odgovornost zavisi od vrste greške, zakona i ugovora. Poreski obveznik ostaje odgovoran prema državi za svoje obaveze, dok knjigovođa ili agencija mogu odgovarati za štetu koju su prouzrokovali stručnom greškom.
Da li se usluge mogu pružati klijentima iz drugih gradova?
Da. Moguće je onlajn vođenje knjiga, ali pružalac i dalje mora da ima dozvolu i bude upisan u Registar.
Da li je profesionalno zvanje isto što i fakultetska diploma?
Nije. Fakultetska diploma dokazuje stečeno obrazovanje, dok se profesionalno zvanje stiče prema pravilima profesionalne organizacije. Za dozvolu je relevantan zakonom propisan oblik profesionalnog zvanja.
Kada vam je licenca potrebna, a kada nije?
Ako vodite knjige samo svom poslodavcu ili sopstvenoj preduzetničkoj radnji, nije vam automatski potrebna dozvola za pružanje računovodstvenih usluga. Ipak, morate imati dovoljno stručnog znanja i poštovati sve računovodstvene i poreske propise.
Ako knjige vodite drugim firmama za naknadu, nije dovoljan kurs, diploma niti obična registracija u APR-u. Posao mora da obavlja pravno lice ili preduzetnik koji je dobio dozvolu Komore ovlašćenih revizora i upisan je u Registar pružalaca računovodstvenih usluga.
