Rentabilnost pokazuje koliko dobiti preduzeće ili ulaganje ostvaruje u odnosu na angažovana sredstva, kapital, imovinu ili prihod. Jednostavnije rečeno, ona odgovara na pitanje: koliko se isplati novac koji je uložen u posao?
Poslovanje može ostvarivati veliki prihod, a ipak imati malu dobit i nisku rentabilnost. Zato se uspeh ne procenjuje samo prema prometu ili apsolutnom iznosu zarade. Važno je utvrditi koliko je resursa bilo potrebno da bi ta zarada bila ostvarena.
Rentabilnost se najčešće izražava u procentima, ali ne postoji jedna univerzalna formula koja odgovara svakoj analizi. Izbor pokazatelja zavisi od toga da li želimo da merimo rentabilnost prodaje, ukupne imovine, sopstvenog kapitala ili pojedinačne investicije.
Rentabilnost – značenje pojma
Rentabilnost predstavlja sposobnost preduzeća, poslovnog poduhvata ili investicije da ostvari dobit u odnosu na sredstva koja su korišćena.
Osnovna ideja može se prikazati formulom:
Rentabilnost = ostvareni rezultat / angažovana sredstva × 100
Ako je u posao uloženo 1.000.000 dinara, a ostvarena godišnja dobit iznosi 120.000 dinara, pojednostavljena stopa rentabilnosti iznosi:
120.000 / 1.000.000 × 100 = 12%
To znači da je na svakih 100 dinara angažovanih sredstava ostvareno 12 dinara dobiti.
U stručnoj praksi rezultat u brojniku može biti bruto dobit, poslovna dobit, EBIT ili neto dobit. Imenilac može predstavljati prihod, ukupnu imovinu, kapital ili vrednost konkretne investicije. Zbog toga se uz svaki procenat mora navesti šta je tačno korišćeno u obračunu.
Šta znači da je poslovanje rentabilno?
Poslovanje je rentabilno kada ostvaruje pozitivan prinos na sredstva koja su u njega uložena. Međutim, pozitivan rezultat sam po sebi nije dovoljan da bismo zaključili da je ulaganje zaista dobro.
Ako je preduzetnik uložio 10 miliona dinara i tokom godine ostvario dobit od 50.000 dinara, posao jeste nominalno profitabilan, ali je stopa prinosa samo 0,5%. Takav rezultat može biti slab kada se uzmu u obzir:
- rizik poslovanja;
- inflacija;
- kamate na pozajmljeni novac;
- vreme koje je vlasnik uložio;
- mogućnost ulaganja novca u drugi posao;
- prinos koji bi se mogao ostvariti uz manji rizik.
Rentabilnost, dakle, ne pokazuje samo da li postoji dobit već i koliko je efikasno korišćen raspoloživi novac.
Razlika između prihoda, dobiti i rentabilnosti
Prihod, dobit i rentabilnost povezani su pojmovi, ali nemaju isto značenje.
Prihod je vrednost prodate robe, proizvoda ili usluga u određenom periodu. On ne pokazuje koliko je firmi ostalo nakon podmirivanja troškova.
Dobit je pozitivan rezultat koji ostaje kada se od odgovarajućih prihoda oduzmu rashodi. U zavisnosti od nivoa obračuna, može se govoriti o bruto dobiti, poslovnoj dobiti, dobiti pre kamata i poreza ili neto dobiti.
Rentabilnost predstavlja odnos ostvarene dobiti prema prihodu, imovini, kapitalu ili vrednosti investicije.
Na primer, dve prodavnice mogu imati jednaku neto dobit od 600.000 dinara. Ako je prva za poslovanje angažovala 3 miliona, a druga 10 miliona dinara, prva efikasnije koristi sredstva i, pod ostalim jednakim uslovima, ima višu rentabilnost.
Da li su profitabilnost i rentabilnost isto?
U svakodnevnom govoru pojmovi profitabilnost i rentabilnost često se koriste kao sinonimi. Oba opisuju sposobnost poslovanja da stvara dobit.
U užem smislu, profitabilnost se često povezuje sa odnosom dobiti i prihoda, odnosno profitnom maržom, dok rentabilnost naglašava prinos na angažovanu imovinu ili kapital. Ipak, terminologija nije potpuno ujednačena i u domaćoj i stranoj literaturi mogu se sresti različita tumačenja.
Zato je važnije navesti korišćenu formulu nego osloniti se samo na naziv pokazatelja.
Ekonomičnost, produktivnost i rentabilnost
Ova tri pokazatelja ocenjuju različite strane poslovanja.
Produktivnost
Produktivnost pokazuje koliko je učinka ostvareno po jedinici rada.
Produktivnost = ostvareni učinak / utrošeni rad
Na primer, ako radnik tokom smene proizvede 40 komada umesto ranijih 30, njegova produktivnost je povećana. To ipak ne znači automatski da je povećana i dobit, naročito ako proizvodi ne mogu da se prodaju ili je porasla količina škarta.
Ekonomičnost
Ekonomičnost poredi ostvarene učinke, odnosno prihode, sa rashodima:
Ekonomičnost = prihodi / rashodi
Ako su prihodi 1.200.000, a rashodi 1.000.000 dinara:
1.200.000 / 1.000.000 = 1,2
Koeficijent veći od 1 ukazuje na ekonomično poslovanje, jer su prihodi veći od rashoda. Koeficijent 1 označava pokriće rashoda, dok rezultat manji od 1 znači da su rashodi veći od prihoda.
Rentabilnost
Rentabilnost povezuje dobit sa prihodima ili resursima koji su angažovani radi njenog ostvarivanja.
Preduzeće zato može povećati produktivnost, a da mu rentabilnost opadne zbog rasta troškova sirovina, kamata ili prodajnih popusta. Pokazatelje treba posmatrati zajedno, a ne izolovano.
Najvažniji pokazatelji rentabilnosti
Za različita poslovna pitanja koriste se različiti pokazatelji.
| Pokazatelj | Osnovna formula | Šta rezultat pokazuje |
|---|---|---|
| ROS – rentabilnost prodaje | Neto ili poslovna dobit / prihod od prodaje × 100 | Koliko dobiti ostaje od 100 dinara prodaje |
| ROA – rentabilnost imovine | Neto dobit / prosečna ukupna imovina × 100 | Koliko dobiti stvara imovina preduzeća |
| ROE – rentabilnost kapitala | Neto dobit / prosečan sopstveni kapital × 100 | Prinos ostvaren na kapital vlasnika |
| ROI – rentabilnost ulaganja | Neto korist od ulaganja / trošak ulaganja × 100 | Koliki je povraćaj konkretne investicije |
| Prag rentabilnosti | Fiksni troškovi / doprinos po jedinici | Koliko jedinica mora da se proda da bi rezultat bio nula |
Rezultati su uporedivi samo ako se koriste iste definicije dobiti, jednak vremenski period i dosledna metodologija.
Podaci potrebni za obračun najčešće se preuzimaju iz bilansa stanja i bilansa uspeha. U Srbiji sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja uređuje Zakon o računovodstvu, dok se javno objavljeni izveštaji i podaci mogu pronaći preko Registra finansijskih izveštaja APR-a. Zakon i računovodstveni standardi uređuju finansijsko izveštavanje, ali ne propisuju jednu obaveznu stopu rentabilnosti za sva preduzeća.
ROS – rentabilnost prihoda od prodaje
ROS, odnosno Return on Sales, pokazuje koliki deo prihoda od prodaje ostaje u obliku dobiti.
Najčešće korišćena formula je:
ROS = neto dobit / prihod od prodaje × 100
Moguće je koristiti i poslovnu dobit:
Poslovna marža = poslovna dobit / prihod od prodaje × 100
Važno je jasno označiti koja je dobit korišćena, jer neto i poslovna marža ne mere potpuno istu stvar. Na neto dobit utiču kamate, porezi i drugi rezultati koji nisu neposredno povezani sa osnovnom delatnošću.
Primer obračuna rentabilnosti poslovanja
Mala proizvodna firma ostvarila je:
- prihod od prodaje: 6.000.000 dinara;
- ukupne rashode: 5.280.000 dinara;
- neto dobit: 720.000 dinara.
Obračun je:
ROS = 720.000 / 6.000.000 × 100 = 12%
To znači da je na svakih 100 dinara prihoda ostalo 12 dinara neto dobiti.
To ne znači da firma drži 12% prihoda u gotovini. Dobit je računovodstvena kategorija, dok stanje novca zavisi i od naplate potraživanja, plaćanja obaveza, ulaganja, kredita i drugih novčanih tokova.
ROA – rentabilnost imovine
ROA, odnosno Return on Assets, pokazuje koliko efikasno preduzeće koristi ukupnu imovinu radi ostvarivanja dobiti.
ROA = neto dobit / prosečna ukupna imovina × 100
Prosečna imovina računa se ovako:
Prosečna imovina = (imovina na početku perioda + imovina na kraju perioda) / 2
Ako je neto dobit 900.000 dinara, imovina na početku godine 7.000.000, a na kraju godine 8.000.000 dinara:
Prosečna imovina = (7.000.000 + 8.000.000) / 2 = 7.500.000 dinara
ROA = 900.000 / 7.500.000 × 100 = 12%
Preduzeće je, dakle, ostvarilo 12 dinara neto dobiti na svakih 100 dinara prosečno angažovane imovine.
U nekim analizama u brojniku se koristi EBIT kako bi se umanjio uticaj načina finansiranja i kamata. Takav rezultat ne treba neposredno porediti sa ROA pokazateljem izračunatim pomoću neto dobiti.
ROE – rentabilnost sopstvenog kapitala
ROE, odnosno Return on Equity, meri prinos koji je ostvaren na kapital vlasnika.
ROE = neto dobit / prosečan sopstveni kapital × 100
Prosečan kapital se dobija formulom:
Prosečan kapital = (kapital na početku perioda + kapital na kraju perioda) / 2
Ako firma ima neto dobit od 800.000 dinara, početni kapital od 3.600.000 i završni kapital od 4.400.000 dinara:
Prosečan kapital = 4.000.000 dinara
ROE = 800.000 / 4.000.000 × 100 = 20%
To znači da je na svakih 100 dinara prosečnog kapitala vlasnika ostvareno 20 dinara neto dobiti.
Visok ROE nije automatski dokaz odličnog poslovanja. Zaduživanje smanjuje udeo sopstvenog kapitala i može povećati ROE, ali istovremeno donosi veće kamate i finansijski rizik. Zato ROE treba analizirati uz nivo duga, ROA i sposobnost firme da izmiruje obaveze.
Šta je rentabilnost ulaganja i kako se računa ROI?
ROI, odnosno Return on Investment, koristi se za procenu povraćaja pojedinačne investicije.
Osnovna formula glasi:
ROI = (prihod ili korist od ulaganja − trošak ulaganja) / trošak ulaganja × 100
Pošto je razlika između ostvarene koristi i troška neto korist, formula se može zapisati i ovako:
ROI = neto korist od ulaganja / trošak ulaganja × 100
Primer obračuna ROI
Preduzetnik je u novu opremu uložio 500.000 dinara. Zahvaljujući opremi, tokom posmatranog perioda ostvario je 650.000 dinara dodatne koristi, nakon uračunatih relevantnih operativnih efekata.
Neto korist iznosi:
650.000 − 500.000 = 150.000 dinara
ROI je:
150.000 / 500.000 × 100 = 30%
Ulaganje je ostvarilo povraćaj od 30% tokom analiziranog perioda.
Međutim, podatak nije potpun bez vremenskog okvira. ROI od 30% ostvaren za jednu godinu nije isto što i isti ukupan ROI ostvaren tokom pet godina. Jednostavan ROI takođe ne uzima automatski u obzir trenutak nastanka novčanih tokova, pa se za višegodišnja ulaganja koriste i neto sadašnja vrednost, interna stopa prinosa i diskontovani period povraćaja.
Kako proceniti da li se konkretno ulaganje isplati?
Dobra procena ne obuhvata samo nabavnu cenu i očekivani prihod. Potrebno je evidentirati:
- početno ulaganje;
- redovne i vanredne troškove;
- obrtna sredstva;
- očekivane prihode po godinama;
- vreme do prvih prihoda;
- vek trajanja investicije;
- ostatak vrednosti;
- poreze i troškove finansiranja;
- rizik promene cena i tražnje;
- alternativu za isti novac.
Ovo je naročito važno u poljoprivredi, gde između početnog ulaganja i punog prinosa može proći više godina. Dobar praktičan primer predstavlja sadnja oraha – isplativost, troškovi i zarada, jer je prilikom procene potrebno sagledati pripremu zemljišta, sadnice, održavanje zasada, vreme do ozbiljnijeg roda, buduću cenu proizvoda i rizike poput vremenskih nepogoda.
Jedna optimistična procena nije dovoljna. Korisno je napraviti najmanje tri scenarija:
- realni scenario;
- optimistični scenario sa većim prihodom;
- nepovoljni scenario sa manjim prihodom ili većim troškovima.
Tako se vidi koliko je rezultat osetljiv na promenu ključnih pretpostavki.
Šta je prag rentabilnosti?
Prag rentabilnosti ili tačka pokrića predstavlja nivo prodaje na kojem su ukupni prihodi jednaki ukupnim troškovima. Na toj tački nema ni dobiti ni gubitka.
Troškovi se za potrebe obračuna dele na:
- fiksne troškove, koji u relevantnom rasponu ne zavise neposredno od obima proizvodnje, poput zakupnine;
- varijabilne troškove, koji se menjaju sa količinom proizvodnje ili prodaje, poput direktnog materijala.
Razlika između prodajne cene i varijabilnog troška po jedinici naziva se doprinosom pokriću:
Doprinos po jedinici = prodajna cena − varijabilni trošak po jedinici
Prag rentabilnosti u količini računa se ovako:
Prag rentabilnosti = fiksni troškovi / doprinos po jedinici
Primer obračuna praga rentabilnosti
Mala radionica ima:
- mesečne fiksne troškove: 300.000 dinara;
- prodajnu cenu proizvoda: 2.500 dinara;
- varijabilni trošak po proizvodu: 1.500 dinara.
Doprinos pokriću po proizvodu je:
2.500 − 1.500 = 1.000 dinara
Prag rentabilnosti iznosi:
300.000 / 1.000 = 300 proizvoda
Radionica mora da proda 300 proizvoda mesečno da bi pokrila fiksne i varijabilne troškove. Dobit počinje da ostvaruje prodajom iznad tog nivoa.
Prag rentabilnosti izražen u prihodu iznosi:
300 × 2.500 = 750.000 dinara
Ovaj model podrazumeva da se cena, varijabilni trošak i fiksni troškovi u posmatranom rasponu ne menjaju. Ako firma prodaje više različitih proizvoda, obračun mora uzeti u obzir njihov očekivani prodajni miks.
Kako fiksni i varijabilni troškovi utiču na rentabilnost?
Preduzeća sa visokim fiksnim troškovima obično imaju viši prag rentabilnosti. Kada jednom pređu tačku pokrića, dodatna prodaja može brže povećavati dobit ako su varijabilni troškovi niski.
Kod poslovanja sa visokim varijabilnim troškovima svaki dodatni proizvod donosi manji doprinos pokriću. Rast prodaje tada ne mora dovesti do velikog rasta dobiti.
Na primer, snižavanje cene može povećati broj kupaca, ali istovremeno smanjiti doprinos po jedinici i povećati broj proizvoda koji je potrebno prodati da bi se dostigla tačka pokrića.
Kako se pravilno tumači stopa rentabilnosti?
Stopa rentabilnosti nema univerzalnu vrednost koja je dobra za svaku firmu. Rezultat zavisi od:
- delatnosti;
- poslovnog modela;
- rizika;
- veličine preduzeća;
- potrebne imovine;
- strukture finansiranja;
- faze razvoja;
- privrednog ciklusa;
- korišćene formule.
Trgovina sa velikim prometom može poslovati sa malom maržom, dok specijalizovana usluga može imati visoku maržu, ali ograničen broj klijenata. Kapitalno intenzivna proizvodnja zahteva mnogo mašina i opreme, pa se njen ROA ne može nekritički porediti sa konsultantskom firmom koja ima malo materijalne imovine.
Pokazatelje rentabilnosti najbolje je porediti:
- sa rezultatima istog preduzeća iz prethodnih godina;
- sa poslovnim planom i budžetom;
- sa firmama slične veličine iz iste delatnosti;
- sa prosekom odgovarajućeg sektora;
- sa troškom kapitala i rizikom ulaganja.
Zašto visoka rentabilnost ne mora uvek da znači dobro ulaganje?
Visoka stopa može biti posledica stvarno dobrog poslovanja, ali i okolnosti koje zahtevaju oprez.
Zaduženost
Veliki dug može povećati ROE zato što je sopstveni kapital relativno mali. Istovremeno rastu kamate i rizik nemogućnosti otplate.
Mala osnovica
Ako je knjigovodstveni kapital veoma nizak, čak i skromna dobit može proizvesti izuzetno visok ROE. Kod negativnog kapitala ovaj pokazatelj može izgubiti uobičajeno ekonomsko značenje.
Jednokratni prihod
Prodaja nekretnine ili drugi vanredni dobitak može povećati neto dobit samo u jednoj godini. Takav rezultat ne pokazuje nužno trajnu sposobnost osnovne delatnosti da stvara dobit.
Odlaganje ulaganja
Firma može privremeno povećati dobit tako što odlaže održavanje opreme, edukaciju zaposlenih ili razvoj novih proizvoda. Kratkoročna rentabilnost raste, ali dugoročni položaj može oslabiti.
Neodrživ rizik
Visok očekivani prinos često prati veća neizvesnost. Dve investicije sa istim ROI nisu jednako privlačne ako jedna ima znatno veću mogućnost gubitka.
Inflacija, vreme povraćaja i oportunitetni trošak
Kod višegodišnjih ulaganja nije dovoljno sabrati buduće prihode i uporediti ih sa današnjim troškom. Novac koji će biti primljen za nekoliko godina nema istu ekonomsku vrednost kao novac koji je dostupan danas.
Inflacija
Nominalni rast dobiti može stvarati utisak boljeg poslovanja iako je realna kupovna moć rezultata smanjena. Približna realna stopa prinosa može se dobiti oduzimanjem inflacije od nominalne stope, dok je preciznija formula:
Realna stopa = [(1 + nominalna stopa) / (1 + stopa inflacije)] − 1
Stope se u formulu unose u decimalnom obliku.
Vreme povraćaja
Period povraćaja pokazuje koliko je potrebno da kumulativni novčani prilivi nadoknade početno ulaganje. To nije isto što i ROI: period povraćaja meri vreme, dok ROI meri relativni prinos.
Oportunitetni trošak
Ulaganjem novca u jedan posao odričemo se prinosa koji bi taj novac mogao da ostvari u najboljoj raspoloživoj alternativi. Investicija može biti profitabilna, a ipak ekonomski manje privlačna od druge mogućnosti sa sličnim rizikom.
Kako povećati rentabilnost poslovanja?
Rentabilnost se može povećati rastom dobiti, efikasnijim korišćenjem imovine ili boljim upravljanjem kapitalom. Mere zavise od delatnosti, ali najčešće obuhvataju:
- korekciju prodajnih cena na osnovu stvarnih troškova i vrednosti za kupca;
- veći udeo proizvoda i usluga sa boljom maržom;
- smanjenje škarta, otpada i nepotrebne potrošnje;
- pregovaranje povoljnijih nabavnih uslova;
- bolju naplatu potraživanja;
- smanjenje zaliha koje se sporo prodaju;
- bolje korišćenje opreme i poslovnog prostora;
- automatizaciju procesa koji stvaraju nepotrebne troškove;
- kontrolu zaduženosti i kamata;
- napuštanje proizvoda koji stvaraju promet, ali ne i dovoljnu dobit.
Smanjenje troškova nije uvek dobro rešenje. Ako ušteda pogorša kvalitet, smanji prodaju ili izazove gubitak kupaca, dugoročna rentabilnost može biti niža.
Najčešće greške pri računanju rentabilnosti
Mešanje prihoda i dobiti
Prihod od milion dinara nije isto što i zarada od milion dinara. U brojniku se koristi odgovarajuća dobit ili neto korist, a ne ukupan promet, osim kada formula izričito traži prihod.
Poređenje različitih formula
ROA izračunat sa EBIT-om ne treba direktno porediti sa ROA pokazateljem zasnovanim na neto dobiti bez odgovarajućeg usklađivanja.
Korišćenje samo završnog stanja
Dobit se ostvaruje tokom celog perioda, pa je za ROA i ROE često primerenije koristiti prosečnu imovinu i prosečan kapital, posebno ako je tokom godine bilo velikih promena.
Zanemarivanje svih troškova investicije
U ROI obračun treba uključiti instalaciju, obuku, održavanje, finansiranje, poreze i dodatna obrtna sredstva kada su relevantni.
Nepostojanje vremenskog okvira
Podatak „ROI je 25%“ nije dovoljno jasan ako nije navedeno da li se odnosi na jedan mesec, godinu ili ceo petogodišnji projekat.
Mešanje dobiti i novčanog toka
Firma može prikazivati dobit, a imati problem sa gotovinom jer kupci kasne sa plaćanjem. Investicione odluke zato treba proveriti i analizom novčanih tokova.
Zanemarivanje inflacije i rizika
Nominalno pozitivan prinos može biti realno slab, dok visoka očekivana rentabilnost može pratiti neprihvatljivo velika mogućnost gubitka.
Poređenje nepovezanih delatnosti
Marže, potrebna imovina i poslovni rizici razlikuju se između trgovine, poljoprivrede, proizvodnje i usluga. Poređenje ima smisla prvenstveno unutar iste ili veoma slične delatnosti.
Česta pitanja o rentabilnosti
Šta je rentabilnost najjednostavnije objašnjeno?
Rentabilnost pokazuje koliko dobiti posao ili investicija ostvaruje u odnosu na prihod ili uložena sredstva. Viša stopa obično znači efikasnije korišćenje resursa, ali samo kada se porede uporedivi podaci.
Kako se računa rentabilnost?
Opšti obrazac je:
Rentabilnost = dobit / izabrana osnovica × 100
Osnovica može biti prihod, imovina, kapital ili trošak investicije. Zbog toga pre obračuna treba odrediti šta se tačno želi izmeriti.
Šta znači rentabilnost od 10%?
Značenje zavisi od formule. ROE od 10% znači da je ostvareno 10 dinara neto dobiti na 100 dinara prosečnog kapitala. ROS od 10% znači da od 100 dinara prihoda ostaje 10 dinara dobiti korišćene u obračunu.
Koja stopa rentabilnosti se smatra dobrom?
Ne postoji univerzalna dobra stopa. Rezultat treba porediti sa prethodnim periodima, poslovnim planom, konkurentima iz iste delatnosti, prosekom sektora, rizikom i troškom kapitala.
Koja je razlika između ROA i ROE?
ROA meri prinos na ukupnu imovinu, bez obzira na to da li je finansirana kapitalom ili dugom. ROE meri prinos na sopstveni kapital vlasnika. Razlika između njih može biti povezana sa stepenom zaduženosti.
Da li je ROI isto što i profitna marža?
Nije. ROI poredi neto korist investicije sa troškom ulaganja, dok profitna marža poredi dobit sa prihodom od prodaje.
Šta je prag rentabilnosti?
Prag rentabilnosti je nivo prodaje na kojem su prihodi jednaki ukupnim troškovima. Ispod te tačke nastaje gubitak, a iznad nje dobit, pod pretpostavkom da ostali elementi obračuna ostanu isti.
Može li firma biti rentabilna, a da nema dovoljno novca?
Može. Dobit se evidentira prema računovodstvenim pravilima, dok gotovina zavisi od naplate potraživanja, rokova plaćanja, zaliha, kredita i ulaganja. Zato rentabilnost treba analizirati zajedno sa likvidnošću i novčanim tokom.
Da li visoka prodaja garantuje visoku rentabilnost?
Ne. Visoka prodaja može biti praćena visokim troškovima, malom maržom ili gubicima na pojedinim proizvodima. Povećanje prometa ima smisla samo ako dovoljno doprinosi pokriću troškova i dobiti.
Rentabilnost pokazuje koliko se ulaganje zaista isplati
Rentabilnost pretvara dobit u uporediv pokazatelj i pokazuje koliko efikasno preduzeće koristi prihod, imovinu, kapital ili novac uložen u određeni projekat.
ROS otkriva koliko dobiti ostaje od prodaje, ROA meri učinak imovine, ROE prinos vlasničkog kapitala, a ROI rezultat pojedinačne investicije. Prag rentabilnosti pokazuje koliki obim prodaje je potreban za pokriće troškova.
Nijedan od ovih pokazatelja ne treba tumačiti izdvojeno. Za realnu procenu potrebno je proveriti korišćenu formulu, vremenski period, novčane tokove, zaduženost, inflaciju, poslovni rizik i rezultate sličnih preduzeća. Tek takva analiza daje pouzdan odgovor na pitanje da li je poslovanje ili ulaganje zaista rentabilno.
