Porez na kriptovalute u Srbiji fizičko lice najčešće plaća kada Bitcoin, Ethereum ili drugu digitalnu imovinu proda, zameni ili prenese uz naknadu i tom prilikom ostvari kapitalnu dobit. Poreska stopa iznosi 15%, ali se porez ne obračunava na ceo iznos koji je primljen, već na razliku između prodajne i dokumentovane nabavne cene.
Samo posedovanje kriptovalute, rast njene tržišne vrednosti ili prebacivanje između sopstvenih novčanika ne stvaraju kapitalnu dobit. Međutim, svaka prodaja ili drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu zahteva pažljivu evidenciju.
Propisi navedeni u nastavku provereni su prema pravilima dostupnim u septembru 2026. godine. Zbog nedovoljno preciznih pravila za pojedine transakcije, naročito staking, airdrop i prodaju kriptovalute kupljene u više navrata, u složenijim slučajevima preporučljivo je pribaviti savet računovođe ili poreskog savetnika.
Da li se u Srbiji plaća porez na kriptovalute?
Da. Za fizičko lice prodaja ili drugi prenos digitalne imovine uz naknadu može da proizvede kapitalni dobitak, koji se oporezuje po stopi od 15%.
Zakon o digitalnoj imovini digitalnu, odnosno virtuelnu imovinu definiše kao digitalni zapis vrednosti koji se može kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi digitalnim putem i koristiti kao sredstvo razmene ili ulaganja.
Virtuelna valuta je uža kategorija digitalne imovine. Nju nije izdala centralna banka, nema pravni status novca ili valute, ali je fizička i pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene. Može se elektronski kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati. Pored virtuelnih valuta, zakon prepoznaje i digitalne tokene. Zakon o digitalnoj imovini
Bitcoin i većina poznatih kriptovaluta u poreskom smislu tretiraju se kao digitalna imovina, a ne kao zakonsko sredstvo plaćanja.
Kada nastaje poreska obaveza?
Kod fizičkog lica kapitalni dobitak može da nastane kada se digitalna imovina:
- proda za dinare, evre, dolare ili drugu fiat valutu;
- zameni za drugu kriptovalutu;
- upotrebi za plaćanje robe ili usluge;
- prenese drugom licu uz novčanu ili nenovčanu naknadu;
- unese kao nenovčani ulog u pravno lice, osim kada su ispunjeni posebni uslovi za oslobođenje.
Zakon o porezu na dohodak građana prenosom smatra prodaju ili drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu. Kod razmene za drugo pravo, prodajnom cenom smatra se tržišna cena onoga što se daje u razmenu. Zbog toga se i zamena Bitcoina za Ethereum načelno posmatra kao oporezivi prenos, iako novac nije isplaćen na bankovni račun. Zakon o porezu na dohodak građana
Kada porez ne nastaje?
Kapitalni dobitak ne nastaje samim:
- kupovanjem kriptovalute;
- čuvanjem kriptovalute na menjačnici ili u privatnom novčaniku;
- rastom njene tržišne vrednosti;
- prebacivanjem imovine između sopstvenih novčanika;
- prenosom sa sopstvenog naloga na menjačnici u sopstveni hardverski novčanik.
Kod transfera između sopstvenih novčanika važno je sačuvati dokaze da su i polazna i odredišna adresa pod kontrolom istog lica. U suprotnom, Poreska uprava može tražiti objašnjenje prirode transakcije.
Koliki je porez na kriptovalute u Srbiji?
Stopa poreza na kapitalni dobitak fizičkog lica iznosi 15%.
Osnovicu ne čini kompletan prihod od prodaje, već ostvareni kapitalni dobitak:
Kapitalni dobitak = prodajna cena − nabavna cena
Porez = kapitalni dobitak × 15%
Ako je prodajna cena niža od priznate nabavne cene, ostvaren je kapitalni gubitak, a ne dobitak.
| Element obračuna | Iznos |
|---|---|
| Prodajna cena | 900.000 dinara |
| Dokumentovana nabavna cena | 600.000 dinara |
| Kapitalni dobitak | 300.000 dinara |
| Poreska stopa | 15% |
| Porez | 45.000 dinara |
Poreski organ može umesto ugovorene cene upotrebiti tržišnu cenu ako proceni da je prijavljena prodajna cena niža od tržišne.
Kako se obračunava kapitalna dobit?
Za obračun su najvažnije dve vrednosti:
- iznos za koji je digitalna imovina prodata ili tržišna vrednost kod nenovčane razmene;
- cena po kojoj je ista digitalna imovina nabavljena i koja može da se dokumentuje.
Tržište kriptovaluta radi neprekidno, pa se vrednost može znatno menjati i tokom jednog dana. Zato je potrebno sačuvati podatke o tačnom vremenu transakcije, količini, trgovačkom paru i kursu. Više o faktorima koji utiču na vrednost Bitcoina možete pročitati u posebnom vodiču.
Ako je transakcija izražena u stranoj valuti, vrednosti za poreski obračun treba iskazati u dinarima prema odgovarajućem kursu na dan transakcije. Način preračunavanja i primenjeni kurs treba dosledno dokumentovati.
Primer obračuna poreza na Bitcoin
Fizičko lice je kupilo 0,1 BTC za 500.000 dinara. Kasnije je celokupnu količinu prodalo za 820.000 dinara. Dokumentacija sa menjačnice potvrđuje i kupovinu i prodaju.
| Obračun | Iznos |
|---|---|
| Prodajna vrednost | 820.000 dinara |
| Dokumentovana nabavna vrednost | 500.000 dinara |
| Kapitalna dobit | 320.000 dinara |
| Porez po stopi od 15% | 48.000 dinara |
U pojednostavljenom primeru poreska obaveza iznosi 48.000 dinara.
Naknade menjačnice i troškovi transakcije treba da budu dokumentovani. Međutim, pošto zakon nabavnu cenu digitalne imovine definiše prvenstveno kao stvarno plaćenu cenu, ne treba automatski pretpostaviti da će svaki prateći trošak biti priznat. Kod većih iznosa preporučljivo je proveriti tretman konkretnih provizija sa poreskim stručnjakom.
Primer prodaje kriptovalute kupljene u više navrata
Pretpostavimo da je kupljeno:
- 0,05 BTC za 250.000 dinara;
- 0,05 BTC za 350.000 dinara.
Ukupno je stečeno 0,1 BTC za 600.000 dinara. Kasnije je prodato 0,05 BTC za 450.000 dinara.
Ako dokumentacija pouzdano pokazuje da je prodata baš prva kupljena količina, njen dokumentovani trošak iznosi 250.000 dinara:
| Obračun | Iznos |
|---|---|
| Prodajna vrednost 0,05 BTC | 450.000 dinara |
| Nabavna vrednost identifikovane količine | 250.000 dinara |
| Kapitalna dobit | 200.000 dinara |
| Porez po stopi od 15% | 30.000 dinara |
Porez bi u ovom primeru iznosio 30.000 dinara.
Međutim, važeće odredbe ne propisuju izričito univerzalnu FIFO, LIFO ili metodu prosečne nabavne cene za svaku prodaju kriptovalute fizičkog lica. Zbog toga nije bezbedno samostalno izabrati najpovoljniju kupovnu cenu ako ne postoji dokaz koje su jedinice prodate.
Kada se ista kriptovaluta kupuje u više navrata, sredstva mešaju u jednom novčaniku ili prodaje samo deo ukupne količine, treba voditi preciznu evidenciju i za metod obračuna pribaviti mišljenje računovođe, poreskog savetnika ili nadležnog poreskog organa.
Kako se dokazuje nabavna vrednost kriptovalute?
Kod prenosa digitalne imovine nabavna cena je cena koju poreski obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu. To znači da nije dovoljno samo navesti koliko je kriptovaluta približno vredela u vreme kupovine.
Kao dokaz mogu poslužiti:
- potvrda ili izvod sa kripto-menjačnice;
- istorija kupovine i prodaje u CSV ili PDF formatu;
- bankovni izvod ili potvrda o kartičnom plaćanju;
- potvrda o uplati domaćem pružaocu usluga;
- račun ili ugovor;
- evidencija transakcije sa datumom, količinom i cenom;
- adresa novčanika i blockchain transaction ID;
- dokumentacija o provizijama;
- dokaz o izvoru sredstava kojima je kriptovaluta kupljena;
- prepiska i drugi dokazi kod direktne kupovine od drugog lica.
Najbolje je čuvati i dokument menjačnice i dokaz o prenosu novca. Sam blockchain zapis potvrđuje da je transfer izvršen, ali obično ne pokazuje koliko je kupac platio niti ko je kontrolisao obe adrese.
Šta ako nema dokaza o kupovini?
Zakon za digitalnu imovinu priznaje cenu koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, ali ne daje opšte rezervno pravilo kojim bi se nedokumentovana cena automatski utvrdila.
U praksi to znači da Poreska uprava može odbiti neprikazanu ili nedovoljno dokazanu nabavnu cenu. Posledica može biti znatno veća poreska osnovica, potencijalno i obračun koji polazi od toga da priznata nabavna cena nije dokazana.
Zbog toga su stare transakcije, kupovina za gotovinu i trgovina preko platformi koje više ne postoje posebno rizične. Potrebno je prikupiti sve raspoložive izvode, elektronsku poštu, istoriju naloga, bankovne transfere i blockchain podatke, a zatim od stručnog lica zatražiti procenu dokazne snage te dokumentacije.
Kako i kada se podnosi poreska prijava?
Fizičko lice koje izvrši prenos digitalne imovine po osnovu kojeg može nastati kapitalni dobitak ili gubitak podnosi prijavu na obrascu PPDG-3R.
Rok je 120 dana od isteka kvartala u kojem je ostvaren prihod od prenosa digitalne imovine. Ovo pravilo navode i Zakon o porezu na dohodak građana i obaveštenje Poreske uprave o prijavljivanju prenosa digitalne imovine. Poreska uprava Republike Srbije
Primer: ako je kriptovaluta prodata 15. februara, transakcija pripada prvom kvartalu, koji se završava 31. marta. Rok se računa 120 dana od isteka tog kvartala.
Ako obveznik traži oslobođenje zbog ulaganja sredstava u roku od 90 dana, poseban rok za prijavu iznosi 120 dana od dana prodaje digitalne imovine.
Prijava se može podneti elektronski preko portala ePorezi. Za pristup se koristi odgovarajući elektronski identitet ili drugo podržano sredstvo prijavljivanja. Portal ePorezi
Uz prijavu je preporučljivo pripremiti:
- pregled svih relevantnih transakcija;
- dokumentaciju o kupovini;
- dokumentaciju o prodaji ili razmeni;
- bankovne izvode;
- obračun prodajne i nabavne vrednosti u dinarima;
- dokaze o eventualnom kapitalnom gubitku;
- dokumentaciju za poresko oslobođenje, ako se ono traži.
Porez na kapitalni dobitak utvrđuje poreski organ rešenjem. Utvrđeni porez plaća se u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja.
Prodaja preko stranih kripto-menjačnica
Činjenica da je trgovina obavljena preko Binancea, Krakena, Coinbasea ili druge strane platforme ne ukida poresku obavezu poreskog rezidenta Srbije.
Za prijavljivanje su važni priroda transakcije, ostvareni prihod i kapitalni rezultat, a ne samo država u kojoj se nalazi platforma ili bankovni račun.
Sa strane menjačnice treba preuzeti:
- kompletnu istoriju kupovina i prodaja;
- istoriju depozita i povlačenja;
- spisak provizija;
- datume i tačno vreme transakcija;
- količine i trgovačke parove;
- dokaz o vlasništvu nad nalogom;
- potvrde o isplati na bankovni račun.
Ne treba čekati gašenje ili ograničavanje naloga. Izveštaje je poželjno preuzimati najmanje jednom godišnje i čuvati ih zajedno sa bankovnim izvodima.
Zamena jedne kriptovalute za drugu
Zamena Bitcoina za Ethereum, stablecoin ili drugu digitalnu imovinu nije nužno poreski neutralna samo zato što dinari ili evri nisu isplaćeni.
Zakon prenos definiše široko, kao prodaju ili drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu. Kod razmene, prodajna cena je tržišna cena imovine koja se daje u razmenu.
Primer:
- Bitcoin je nabavljen za 300.000 dinara;
- u trenutku zamene za Ethereum vredi 480.000 dinara;
- mogući kapitalni dobitak iznosi 180.000 dinara;
- porez po stopi od 15% iznosi 27.000 dinara.
Istovremeno, dokumentovana tržišna vrednost primljenog Ethereuma može biti relevantna za njegovu buduću nabavnu cenu. Pošto način dokazivanja kod složenih zamena može zavisiti od dokumentacije i okolnosti, potrebno je sačuvati kurs oba sredstva u trenutku transakcije.
Rudarenje, staking i airdrop – poreski tretman
Rudarenje kriptovaluta
Zakon posebno uređuje nabavnu cenu digitalne imovine stečene rudarenjem. Za fizičko lice nabavnom cenom mogu se smatrati dokumentovani troškovi povezani sa sticanjem te imovine.
Ako je kriptovaluta dobijena rudarenjem već bila oporezovana kao drugi prihod, prilikom njene kasnije prodaje nabavnom cenom smatra se osnovica na koju je plaćen porez na drugi prihod.
Dokumentovanje troškova može obuhvatiti opremu, električnu energiju i druge neposredno povezane izdatke, ali njihova poreska priznatost zavisi od okolnosti i kvaliteta dokaza.
Ako rudarenje ima elemente trajne, samostalne i organizovane delatnosti, moguće je da se ne tretira samo kao povremena aktivnost fizičkog lica. Tada treba proveriti obavezu registracije delatnosti, vođenja knjiga i plaćanja drugih poreza i doprinosa.
Staking nagrade
Srpski poreski propisi ne daju dovoljno precizno i sveobuhvatno pravilo koje bi za svaki model stakinga određivalo trenutak i kategoriju oporezivanja.
Moguće je razmatrati:
- poreski tretman nagrade u trenutku prijema;
- kapitalni dobitak prilikom kasnije prodaje dobijene digitalne imovine.
Ishod može zavisiti od toga da li je reč o direktnom stakingu, nagradi preko centralizovane platforme, kamati sličnom prinosu, poslovnoj aktivnosti ili drugom modelu. Zato staking nagrade ne treba automatski tretirati isto kao običnu kupovinu kriptovalute.
Airdrop i druge nagrade
Kod airdropa je važno da li je imovina dobijena bez ikakve protivusluge, kao promotivna pogodnost ili kao naknada za izvršenu aktivnost. U zavisnosti od okolnosti, mogu biti relevantna pravila o drugim prihodima, poklonu ili kapitalnom dobitku prilikom kasnijeg prenosa.
Ne postoji jedno jednostavno pravilo koje bez analize važi za svaki airdrop. Potrebno je evidentirati datum prijema, tržišnu vrednost, uslove kampanje i kasniju prodaju.
Plaćanje robe i usluga kriptovalutom
Kada fizičko lice kriptovalutom plati robu ili uslugu, ono prenosi digitalnu imovinu uz nenovčanu naknadu. Zato može nastati kapitalni dobitak ako je tržišna vrednost prenete kriptovalute viša od njene priznate nabavne cene.
Za trgovca koji prima kriptovalutu postoje dodatna računovodstvena, fiskalna i poreska pitanja. Zakon predviđa da se prihvatanje digitalne imovine u maloprodaji obavlja preko ovlašćenog pružaoca odgovarajuće usluge.
Poklon i nasleđivanje kriptovaluta
Digitalna imovina izričito je obuhvaćena porezom na nasleđe i poklon. Osnovica je, po pravilu, tržišna vrednost primljene digitalne imovine na dan nastanka poreske obaveze. Zakon o porezima na imovinu
Od oporezivanja je izuzeta vrednost do 100.000 dinara primljena od istog lica u jednoj kalendarskoj godini, pod zakonskim uslovima. Ako je vrednost veća, prvih 100.000 dinara se izuzima od oporezivanja.
Poreski tretman zavisi i od srodstva:
- naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca oslobođeni su poreza;
- poklonoprimac prvog naslednog reda i supružnik poklonodavca oslobođeni su poreza;
- drugi nasledni red porez plaća po stopi od 1,5%, osim kada postoji posebno oslobođenje;
- treći i dalji nasledni red, kao i lice koje nije u srodstvu, porez plaćaju po stopi od 2,5%.
Prilikom kasnije prodaje nasleđene ili poklonjene digitalne imovine potrebno je utvrditi nabavnu cenu za obračun kapitalnog dobitka. Opšta pravila kapitalnih dobitaka polaze od cene po kojoj je imovinu stekao poklonodavac ili ostavilac, odnosno od vrednosti koju utvrdi poreski organ kada ta cena ne može da se utvrdi.
Kapitalni gubitak i prebijanje sa dobiti
Kapitalni gubitak postoji kada je priznata nabavna cena veća od prodajne cene.
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, kapitalni gubitak može se prebiti sa kapitalnim dobitkom. Ako posle prebijanja gubitak ostane, može se koristiti u narednih pet godina, pri čemu se u taj period računa i godina u kojoj je prvobitno nastao.
Važno je prijaviti i dokumentovati gubitak. Nije dovoljno samo voditi sopstvenu tabelu, jer će za kasnije prebijanje biti potrebna odgovarajuća poreska dokumentacija.
Poreske olakšice za ulaganje kapitalne dobiti
Fizičko lice može da ostvari oslobođenje od 50% poreza na kapitalni dobitak ako novac ostvaren prodajom digitalne imovine u roku od 90 dana uloži:
- u osnovni kapital privrednog društva koje je rezident Srbije; ili
- u kapital investicionog fonda osnovanog prema odgovarajućim zakonima, čiji se centar poslovnih i investicionih aktivnosti nalazi u Srbiji.
Ako se ulaganje izvrši u roku od 12 meseci od prodaje, zakon predviđa povraćaj 50% već plaćenog poreza.
Ako se uloži samo deo novca ostvarenog prodajom, poreska obaveza se srazmerno umanjuje. Nije dovoljno uložiti samo iznos ostvarene dobiti ako se traži puna pogodnost – zakon govori o novčanim sredstvima ostvarenim prodajom.
Ako društvo u godini ulaganja ili tokom naredne dve kalendarske godine smanji osnovni kapital, obveznik može izgubiti ostvareno oslobođenje. Gubitak prava prijavljuje se nadležnom poreskom organu u roku od 30 dana.
Porez za preduzetnike i pravna lica
Preduzetnici
Zakon fizičkim licem koje može biti obveznik poreza na kapitalni dobitak smatra i preduzetnika. Međutim, postupak zavisi od toga da li je digitalna imovina evidentirana u poslovnim knjigama.
Ako je preduzetnik koji vodi poslovne knjige digitalnu imovinu evidentirao u knjigama, kapitalni dobitak ili gubitak iskazuje se kroz poreski bilans i ne podnosi se posebna prijava na način koji važi za privatnu imovinu.
Preduzetnik paušalac posebno podnosi prijavu za kapitalni dobitak. Pošto paušalno oporezivanje ne znači da su svi privatni ili investicioni prihodi obuhvaćeni paušalom, prodaju kriptovalute ne treba zanemariti.
Presudno je utvrditi da li je kriptovaluta privatna ili poslovna imovina i u kom svojstvu je trgovanje obavljeno.
Pravna lica
Kod pravnog lica digitalna imovina ulazi u režim poreza na dobit. Kapitalni dobitak može nastati prodajom ili drugim prenosom digitalne imovine uz naknadu, a uključuje se u oporezivu dobit.
Nabavna cena je dokumentovana stvarno plaćena cena. Kod digitalne imovine stečene rudarenjem koriste se vrednosti iskazane u poslovnim knjigama prema primenljivim računovodstvenim standardima i politikama.
Poreska stopa na dobit pravnih lica u Srbiji iznosi 15%, ali konačna obaveza zavisi od ukupnog poreskog bilansa društva, a ne od izolovanog obračuna jedne kripto-transakcije.
Kapitalni dobici od prodaje digitalne imovine mogu biti izuzeti iz poreske osnovice ako su novčana sredstva od prodaje u istom poreskom periodu uložena u osnovni kapital rezidentnog obveznika ili odgovarajućeg investicionog fonda sa centrom aktivnosti u Srbiji. U tom slučaju povezani kapitalni gubici ne mogu se prebijati sa kapitalnim dobicima. Zakon o porezu na dobit pravnih lica
Isplata novca na bankovni račun i dokaz o poreklu
Banka može tražiti dokumentaciju o poreklu novca kada na račun stigne uplata od kripto-menjačnice, naročito kod većih, neuobičajenih ili čestih transakcija.
To ne znači da banka obračunava porez umesto korisnika. Provera porekla novca i prijavljivanje poreza predstavljaju odvojene obaveze.
Banka može tražiti:
- izvod sa kripto-platforme;
- dokaz da nalog pripada primaocu;
- istoriju kupovine i prodaje;
- bankovne izvode prvobitnih uplata;
- dokaz o poreklu novca kojim je kriptovaluta kupljena;
- ugovor, račun ili potvrdu transakcije;
- objašnjenje toka sredstava;
- podnetu poresku prijavu ili poresko rešenje.
Najproblematičnija je situacija u kojoj vlasnik može da pokaže samo poslednju prodaju, ali ne i način na koji je prvobitno stekao kriptovalutu.
Najčešće greške prilikom prijavljivanja poreza
Vlasnici digitalne imovine najčešće greše kada:
- misle da porez nastaje tek kada novac stigne u banku;
- ne prijave zamenu jedne kriptovalute za drugu;
- porez računaju na ukupan prihod umesto na kapitalnu dobit;
- nemaju dokaz o nabavnoj ceni;
- ne prijave kapitalni gubitak;
- pomešaju privatnu i poslovnu digitalnu imovinu;
- koriste proizvoljnu metodu za kriptovalutu kupljenu u više navrata;
- ne čuvaju istoriju transakcija sa stranih platformi;
- ignorišu robu ili usluge plaćene kriptovalutom;
- smatraju da je svaki airdrop ili staking nagrada neoporeziva;
- propuste rok od 120 dana od isteka kvartala;
- pogrešno pretpostave da je uplata iz inostranstva nevidljiva poreskim organima.
Neprijavljivanje može dovesti do naknadnog utvrđivanja poreza, obračuna zatezne kamate i prekršajne odgovornosti. U težim slučajevima, u zavisnosti od iznosa, namere i drugih okolnosti, mogu se otvoriti i ozbiljnija pitanja poreske odgovornosti.
Najčešća pitanja o porezu na kriptovalute
Da li plaćam porez ako nisam prodao kriptovalutu?
Ne plaća se porez na kapitalni dobitak samo zato što je tržišna cena porasla. Dok kriptovalutu samo posedujete, nema realizovanog kapitalnog dobitka.
Da li se porez plaća kada prebacim kriptovalutu između svojih novčanika?
Samo prebacivanje između sopstvenih novčanika nije prodaja niti prenos uz naknadu. Sačuvajte dokaze da kontrolišete oba novčanika.
Da li se zamena Bitcoina za drugu kriptovalutu prijavljuje?
Takva zamena predstavlja prenos uz nenovčanu naknadu i može proizvesti kapitalni dobitak ili gubitak. Treba evidentirati tržišnu vrednost Bitcoina u trenutku zamene.
Koliki je porez na zaradu od Bitcoina?
Za fizičko lice stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 15%. Primenjuje se na pozitivnu razliku između prodajne i dokumentovane nabavne cene.
Kako dokazujem koliko sam platio kriptovalutu?
Izvodom sa menjačnice, bankovnim izvodom, potvrdom kartičnog plaćanja, ugovorom, računom i evidencijom blockchain transakcije. Najbolje je kombinovati više dokaza.
Šta ako sam kriptovalutu kupio pre više godina?
I dalje je potrebno dokazati nabavnu cenu. Zatražite staru istoriju transakcija, pretražite elektronsku poštu i sačuvane izvode, kao i bankovne uplate. Sam dug period držanja kriptovalute ne ukida automatski poresku obavezu.
Da li se prijavljuje dobit ostvarena preko Binancea ili druge strane platforme?
Da. Korišćenje strane platforme samo po sebi ne oslobađa poreskog rezidenta Srbije od prijavljivanja kapitalnog dobitka.
Da li banka traži dokaz o poreklu novca?
Može da ga traži u okviru propisa o sprečavanju pranja novca i svojih internih procedura, naročito kod većih ili neuobičajenih priliva.
Da li se plaća porez na staking nagrade?
Moguća poreska obaveza postoji, ali domaći propisi ne uređuju svaki model stakinga potpuno precizno. Potrebno je utvrditi prirodu nagrade u trenutku prijema i način obračuna prilikom kasnije prodaje.
Može li kapitalni gubitak da umanji poresku obavezu?
Može se prebijati sa kapitalnim dobicima pod zakonskim uslovima. Preostali gubitak može se koristiti u narednih pet godina, računajući i godinu u kojoj je nastao.
Evidencija transakcija je najbolja poreska zaštita
Za pravilan obračun poreza na kriptovalute u Srbiji nije dovoljno znati koliko je novca isplaćeno na račun. Potrebno je dokazati kada je digitalna imovina stečena, koliko je plaćena, kada je preneta i kolika je bila njena prodajna ili tržišna vrednost.
Fizičko lice najčešće plaća 15% na ostvarenu kapitalnu dobit i podnosi obrazac PPDG-3R u roku od 120 dana od isteka kvartala. Prodaja za novac nije jedini relevantan događaj – prijavljivanje može biti potrebno i kod zamene za drugu kriptovalutu ili plaćanja robe i usluga.
Kod velikog broja transakcija, rudarenja, stakinga, poslovnog korišćenja digitalne imovine ili nedostatka dokaza o kupovini, stručna pomoć je znatno sigurnija od naknadnog ispravljanja poreskih grešaka.
