Dugovanja za porez – kako proveriti dug, kamatu i mogućnosti plaćanja

Dugovanja za porez mogu nastati i kada poreski obveznik nije namerno izbegao plaćanje. Dovoljni su propušten rok, pogrešan poziv na broj, uplata na neodgovarajući račun javnih prihoda ili naknadno poresko rešenje da se na poreskom računu pojavi neizmirena obaveza.

Zato je važno redovno proveravati stanje, posebno pre zatvaranja preduzetničke radnje, prenosa imovine, konkurisanja za kredit ili javnu nabavku i podnošenja zahteva za uverenje o izmirenim poreskim obavezama.

Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, na dospeli a neplaćeni porez obračunava se kamata, dok pokretanje prinudne naplate donosi dodatne troškove i uvećanje duga. Međutim, poreski obveznik može da proveri knjiženja, traži ispravku greške, preknjižavanje preplate ili, ako ispunjava propisane uslove, odlaganje plaćanja na rate.

Informacije u članku proverene su 22. septembra 2026. godine.

Šta su dugovanja za porez i kako nastaju?

Poresko dugovanje je dospela, a neplaćena ili nepotpuno plaćena poreska obaveza. Ono može obuhvatiti:

• glavnu poresku obavezu, odnosno neplaćeni porez ili doprinos;
• kamatu obračunatu zbog kašnjenja;
• troškove postupka prinudne naplate;
• zakonsko uvećanje duga nakon pokretanja prinudne naplate.

Dug za porez najčešće nastaje kada obveznik:

• ne plati porez do propisanog roka;
• uplati samo deo obaveze;
• ne podnese poresku prijavu ili u njoj navede netačne podatke;
• uplati novac na pogrešan račun, opštinu ili poziv na broj;
• ne uskladi akontacije sa konačnom poreskom obavezom;
• dobije naknadno rešenje ili rešenje doneto posle poreske kontrole;
• smatra da je obaveza plaćena, ali uplata nije pravilno evidentirana.

Poreski dug fizičkog lica može, na primer, da se odnosi na porez na imovinu, godišnji porez na dohodak građana ili porez utvrđen za određeni prihod. Poreski dug preduzetnika može uključivati porez na prihod od samostalne delatnosti, doprinose, PDV i druge javne prihode povezane sa poslovanjem.

Važno je razlikovati dug od trenutnog zaduženja koje još nije dospelo. Poreska kartica može prikazivati buduću obavezu, ali se kamata obračunava tek kada obaveza dospe, a ne bude plaćena.

Republički i lokalni porezi nisu na istom mestu

Dugovanja prema Poreskoj upravi Republike Srbije i dugovanja prema lokalnoj poreskoj administraciji proveravaju se kroz različite sisteme.

Republička Poreska uprava nadležna je, između ostalog, za porez na dohodak građana, poreze i doprinose preduzetnika, PDV, porez na dobit pravnih lica i druge republičke javne prihode.

Lokalne poreske administracije gradova i opština utvrđuju, kontrolišu i naplaćuju lokalne izvorne javne prihode. Za građane je najvažniji porez na imovinu, dok pravna lica i preduzetnici mogu imati i druge lokalne obaveze.

Zbog toga stanje na portalu ePorezi ne mora obuhvatati lokalni porez na imovinu. Za taj dug potrebno je proveriti LPA sistem ili se obratiti poreskoj administraciji grada ili opštine na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi.

Kako proveriti dugovanja za porez?

Provera poreskog duga može se obaviti elektronski ili neposredno kod nadležnog poreskog organa.

Provera preko portala ePorezi

Portal ePorezi omogućava podnošenje elektronskih poreskih prijava, praćenje njihovog statusa i uvid u stanje na računima poreskog obveznika. Pristup je moguć pomoću kvalifikovanog elektronskog sertifikata ili preko eID naloga, aplikacije ConsentID i sertifikata u klaudu.

Posle prijave potrebno je izabrati odgovarajućeg poreskog obveznika i otvoriti pregled stanja na poreskim računima. Kod preduzetnika i pravnih lica treba proveriti svaki relevantan račun javnih prihoda, jer preplata na jednom računu ne znači automatski da je izmiren dug na drugom.

Građani koji se na eUpravu prijave kvalifikovanim elektronskim sertifikatom ili putem aplikacije ConsentID mogu da pristupe i podacima o svojim obavezama kod Poreske uprave.

Provera preko portala LPA

Portal Lokalne poreske administracije omogućava pregled lokalnih poreskih obaveza, podnošenje prijava za porez na imovinu i podnošenje zahteva za elektronska uverenja.

U okviru opcije „Upit stanja“ obveznik može da proveri:

• zaduženja po lokalnim javnim prihodima;
• evidentirane uplate;
• kamatu;
• preplatu ili dug;
• podatke o nepokretnostima evidentiranim kod lokalne administracije.

Za elektronske usluge koje zahtevaju pouzdanu identifikaciju potrebno je prijavljivanje odgovarajućim eID sredstvom. Dostupnost pojedinih podataka i elektronskih postupaka može zavisiti od usluge i nadležne lokalne samouprave.

Provera u nadležnoj poreskoj filijali

Građanin može da se obrati organizacionoj jedinici Poreske uprave, dok se za lokalne prihode obraća lokalnoj poreskoj administraciji.

Pre odlaska korisno je pripremiti:

• ličnu kartu;
• JMBG, odnosno PIB za preduzetnika ili pravno lice;
• poresko rešenje ili broj predmeta;
• dokaze o izvršenim uplatama;
• ovlašćenje ako zahtev podnosi drugo lice.

Od organa se može zatražiti pregled ili usaglašavanje poreske kartice, objašnjenje konkretnog zaduženja, ispravka knjiženja ili uverenje o stanju poreskih obaveza.

Da li se poreski dug može proveriti samo pomoću JMBG-a ili PIB-a?

JMBG i PIB služe za identifikaciju poreskog obveznika, ali poznavanje tih podataka nije dovoljno da bilo ko javno proverava nečiji dug. Podaci o poreskom stanju zaštićeni su poreskom tajnom.

Za elektronski uvid potrebno je prijaviti se odgovarajućim elektronskim identitetom, odnosno pristupiti kao zakonski zastupnik ili ovlašćeno lice. Prilikom neposrednog obraćanja organ proverava identitet podnosioca ili njegovo ovlašćenje.

Šta znači stanje na poreskom računu?

Poreska kartica prikazuje promene evidentirane za određenu vrstu javnog prihoda. Na njoj se mogu videti:

• početno stanje;
• nova zaduženja;
• evidentirane uplate;
• storna i ispravke;
• obračunata kamata;
• preplata ili neizmireni iznos.

Prilikom provere nije dovoljno pogledati samo ukupni saldo. Treba uporediti datum i osnov svakog zaduženja sa datumima uplata, računom javnih prihoda, modelom i pozivom na broj.

Prema zakonskom redosledu namirenja, uplata se raspoređuje prvo na glavnu poresku obavezu, zatim na kamatu, pa na troškove naplate. Ako postoji više dospelih obaveza iste vrste, primenjuje se redosled njihovog dospevanja.

Zbog toga novija uplata ne mora značiti da je izmirena poslednja rata koju je obveznik imao na umu. Novac može biti iskorišćen za zatvaranje starijeg duga.

Kako se dobija uverenje o izmirenim poreskim obavezama?

Uverenje se traži od organa nadležnog za konkretne javne prihode:

• od Poreske uprave za republičke poreze;
• od lokalne poreske administracije za porez na imovinu i druge lokalne prihode.

Zahtev za lokalno poresko uverenje može se podneti preko portala LPA. Elektronsko uverenje preuzima se na portalu LPA ili u eSandučetu na portalu eUprava. Na zvaničnoj stranici eUprave navedeno je da lokalna poreska administracija ima rok od osam dana za izdavanje dokumenta, dok se administrativna taksa plaća kada je propisana za svrhu zbog koje se uverenje traži.

Uverenje može biti potrebno za konkurs, subvenciju, kredit, javnu nabavku, statusnu promenu ili drugi pravni posao. Pošto svrha utiče na sadržinu dokumenta i eventualnu taksu, u zahtevu treba navesti za šta će se uverenje koristiti.

Uverenje nije isto što i običan prikaz salda. Pregled stanja služi obvezniku za kontrolu računa, dok je uverenje zvanična javna isprava.

Provera duga za porez na imovinu

Porez na imovinu utvrđuje i naplaćuje lokalna poreska administracija grada ili opštine na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi. To znači da vlasnik koji ima nekretnine u više gradova može imati odvojena zaduženja kod više lokalnih poreskih organa.

Stanje se može proveriti:

• preko portala LPA;
• u mobilnoj aplikaciji Moja LPA, kada je usluga dostupna;
• lično u lokalnoj poreskoj administraciji;
• podnošenjem zahteva za karticu ili uverenje.

Poresko rešenje može biti dostavljeno u elektronsko sanduče na eUpravi ili klasičnim putem, zavisno od statusa i načina dostavljanja. I kada rešenje još nije pregledano, treba proveriti da li obaveza postoji i koji su rokovi plaćanja.

Ako želite detalje o utvrđivanju obaveze, poreskoj osnovici i kvartalnim rokovima, pogledajte vodič Porez na imovinu u Srbiji – obračun, plaćanje i rokovi.

Ako se podaci ne podudaraju, potrebno je proveriti:

• da li je evidentiran pravi vlasnik i njegov udeo;
• površinu i vrstu nepokretnosti;
• adresu i poresku zonu;
• datum nastanka ili prestanka poreske obaveze;
• olakšice primenjene u rešenju;
• knjiženje svih prethodnih uplata.

Dokaz o prodaji nekretnine ili promeni vlasništva ne treba posmatrati kao automatsku potvrdu da je evidencija već ispravljena. Lokalnoj administraciji treba dostaviti dokumentaciju koju zatraži i proveriti novo stanje.

Kako se obračunava kamata na poreski dug?

Na dospeli a neplaćeni porez kamata počinje da se obračunava narednog dana od dana dospelosti. Obračunava se za svaki kalendarski dan kašnjenja, prostim interesnim računom, bez pripisivanja kamate glavnici na kraju obračunskog perioda.

Zakonska godišnja stopa jednaka je referentnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije uvećanoj za deset procentnih poena. Ako se referentna stopa promeni tokom kašnjenja, obračun se deli na periode u kojima su važile različite stope.

Referentna stopa NBS je 10. septembra 2026. zadržana na 5,75%, pa je stopa poreske kamate na dan poslednje provere ovog teksta iznosila 15,75% godišnje. Ovaj procenat nije trajan i pre svakog obračuna treba proveriti aktuelnu stopu NBS.

Ilustrativni primer obračuna kamate

Pretpostavimo da glavnica iznosi 100.000 dinara, da kašnjenje traje 30 dana i da se tokom celog perioda primenjuje godišnja stopa od 15,75%.

Približan obračun bio bi:

100.000 × 15,75% × 30 ÷ 365 = 1.294,52 dinara

Približno dugovanje posle tog perioda bilo bi 101.294,52 dinara.

Ovo je samo ilustrativni primer. Stvarni obračun zavisi od tačnih datuma dospelosti i uplate, promene kamatne stope, promena iznosa glavnice i knjiženja na poreskom računu. Merodavan je obračun nadležnog poreskog organa.

Može li kamata da se otpiše ili umanji?

Kamata se ne otpisuje samo zato što je obveznik naknadno platio glavnicu. Za otpis mora postojati zakonski osnov.

Kod odobrenog odlaganja, obvezniku koji redovno plaća rate i tekuće obaveze otpisuje se 50% kamate koja se odnosi na dug plaćen u tom periodu, po isteku svakih 12 meseci. Isti procenat može se otpisati kada obveznik u celosti izmiri dug pre isteka odobrenog roka. Zakon predviđa i izuzetke, uključujući određene obaveze utvrđene u poreskoj kontroli.

To nije opšti oprost kamate. Pravo zavisi od osnova duga, sadržine rešenja ili sporazuma i urednog izvršavanja svih obaveza.

Da li poreski dug može da se plati na rate?

Plaćanje poreskog duga na rate jeste moguće, ali se ne odobrava automatski.

Poreska uprava može, na obrazloženi zahtev, u celosti ili delimično da odloži plaćanje ako bi ono za obveznika predstavljalo neprimereno veliko opterećenje ili bi mu nanelo bitnu ekonomsku štetu. Redovno odlaganje iz člana 73 ne primenjuje se na godišnji porez na dohodak građana.

Dug se može odložiti na najviše 60 meseci, uz mogući period odloženog plaćanja do 12 meseci. Za republičke prihode odlučuje nadležni republički organ, a za lokalne izvorne prihode gradonačelnik, predsednik opštine ili ovlašćeno lice. Odlaganje se uređuje sporazumom ili rešenjem.

Zahtev se može podneti:

• elektronski preko portala Poreske uprave;
• neposredno nadležnoj filijali;
• poštom.

Poreska uprava je objavila i primer zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga. U njemu se navode podaci o obvezniku, usaglašenom dugu, glavnici, kamati i razlozima zbog kojih se traži odlaganje.

Da li je potrebno sredstvo obezbeđenja?

Po pravilu, mogu se zahtevati:

• hipoteka na nepokretnosti;
• zaloga na pokretnim stvarima;
• neopoziva bankarska garancija;
• jemstvo vlasnika imovine;
• odgovarajuća menica;
• menica avalirana od banke.

Kod hipoteke, zaloge ili jemstva propisana vrednost obezbeđenja ne može biti manja od 120% iznosa duga koji se obezbeđuje.

Međutim, uslovi koje bliže propisuje Vlada i sredstvo obezbeđenja ne zahtevaju se kada ukupan dug po javnim prihodima koje naplaćuje Poreska uprava na dan podnošenja zahteva iznosi:

• do 1.500.000 dinara za pravno lice, preduzetnika ili fond;
• do 200.000 dinara za fizičko lice.

Prekoračenje ovih iznosa ne znači da će zahtev biti odbijen, već da se primenjuju stroži uslovi i pravila o obezbeđenju.

Šta obveznik mora da plaća tokom reprograma?

Nije dovoljno plaćati samo odobrene rate. Obveznik mora redovno da izmiruje i tekuće poreske obaveze.

Ako kasni sa ratama ili ne plaća tekuće obaveze, Poreska uprava može da poništi sporazum ili ukine rešenje i pristupi naplati iz sredstva obezbeđenja ili prinudnoj naplati. Za isti dug, nakon ukidanja odlaganja zbog nepoštovanja uslova, po pravilu se ne može ponovo tražiti odlaganje.

Šta se događa ako se poreski dug ne plati?

Prva posledica kašnjenja jeste kamata koja teče od narednog dana posle dospelosti.

Poreski organ zatim dostavlja opomenu sa vrstom i iznosom obaveze. Zakonom je predviđeno da se u opomeni nalaže plaćanje odmah, a najkasnije u roku od pet dana od prijema. Obveznik u tom roku može da raspravi sporna pitanja o vrsti i visini duga.

Ako dug nije plaćen u ostavljenom roku, postupak prinudne naplate počinje donošenjem rešenja. Protiv rešenja o prinudnoj naplati žalba se može izjaviti u roku od osam dana od dostavljanja, ali pravni lek ne treba poistovećivati sa automatskim odlaganjem izvršenja.

Pokretanje prinudne naplate donosi:

• naplatu iz imovine obveznika, uz zakonska izuzeća;
• troškove postupka;
• uvećanje glavnog poreskog duga koji je predmet prinudne naplate za 5%;
• nastavak obračunavanja kamate.

Naplata može biti sprovedena iz novčanih sredstava, potraživanja, zakonom dozvoljenog dela zarade ili penzije, drugih prihoda, štednje, pokretnih stvari i nepokretnosti. Moguće su blokada poslovnog računa, zabrana raspolaganja sredstvima, popis i prodaja imovine i upis zakonskog založnog prava.

Zakon, ipak, nalaže da se naplata sprovodi samo u meri potrebnoj za pokriće duga i sporednih davanja, uz poštovanje dostojanstva obveznika. Imovina i prihodi koji su drugim propisima izuzeti od izvršenja ne mogu biti predmet naplate.

Kada poreski dug zastareva?

Kod zastarelosti se razlikuju relativni rok od pet godina i apsolutni rok od deset godina.

Relativna zastarelost

Pravo poreskog organa da utvrdi i naplati porez i sporedna poreska davanja načelno zastareva za pet godina.

Za utvrđivanje poreza rok počinje prvog dana naredne godine od godine u kojoj je porez trebalo utvrditi. Za naplatu počinje prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza dospela.

Međutim, svaka radnja poreskog organa preduzeta prema dužniku radi utvrđivanja ili naplate prekida zastarelost. Posle prekida rok počinje da teče iznova, a prethodno proteklo vreme se ne računa u novi relativni rok.

Zato nije dovoljno utvrditi da je od prvobitnog dospeća prošlo pet godina. Potrebno je pregledati opomene, rešenja, pokušaje naplate i druge radnje u predmetu.

Apsolutna zastarelost

Pravo na utvrđivanje i naplatu načelno zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti. Po isteku apsolutnog roka poreski organ donosi rešenje o prestanku obaveze po službenoj dužnosti.

Postoje periodi u kojima zastarelost ne teče, na primer za vreme određenih sudskih i zakonom propisanih postupaka. Pravila o zastarelosti iz ZPPPA ne primenjuju se na doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i obavezno zdravstveno osiguranje. Zbog toga se odgovor za poreze ne sme automatski primeniti na sve doprinose.

Zastarelost konkretnog duga treba utvrđivati uvidom u poresku karticu i kompletan predmet. Sam protek vremena nije dovoljan razlog da se dug samostalno izbriše iz evidencije ili jednostavno prestane plaćati.

Šta ako je porez plaćen, ali se i dalje prikazuje dug?

Neproknjižena uplata poreza najčešće je posledica pogrešnog računa, modela, poziva na broj, šifre opštine ili identifikacionog podatka.

Tada treba postupiti sledećim redom:

1. Proveriti uplatnicu ili elektronski nalog, posebno račun javnog prihoda, model, poziv na broj, šifru opštine, iznos i datum.
2. Uporediti uplatu sa poreskom karticom.
3. Sačuvati izvod banke ili drugi dokaz da je nalog izvršen.
4. Zatražiti proveru knjiženja od nadležnog poreskog organa.
5. Ako je novac knjižen na pogrešan poreski račun, podneti zahtev za preknjižavanje.
6. Ako je plaćeno više nego što je dugovano, podneti zahtev za korišćenje preplate za drugu obavezu ili za povraćaj, kada su za to ispunjeni uslovi.
7. Posle donete ispravke ponovo preuzeti karticu i proveriti glavnicu i kamatu.

Preplata po jednom osnovu može da ostane raspoloživa za buduće obaveze po istom osnovu. Na zahtev obveznika može se iskoristiti za namirenje poreza po drugom osnovu, dok je povraćaj moguć ako nema drugih dospelih obaveza.

Zahtev treba podneti organu na čijem računu je uplata evidentirana, uz dokaz o uplati i precizno objašnjenje sa kog računa i na koji račun treba izvršiti preknjižavanje.

Šta uraditi ako je dug pogrešno obračunat?

Ako se greška odnosi samo na knjiženje uplate, najpre treba tražiti proveru poreske kartice i ispravku knjiženja.

Ako je zaduženje utvrđeno poreskim rešenjem, potrebno je koristiti pravni lek naveden u pouci tog rešenja. Opšti rok za žalbu na poreski upravni akt je 15 dana od prijema, osim kada zakon propisuje drugačije. Žalba se podnosi nadležnom drugostepenom organu, ali se predaje prvostepenom poreskom organu neposredno, preporučenom poštom ili na zapisnik.

Za rešenje o prinudnoj naplati važi poseban rok od osam dana. Zbog različitih rokova uvek treba pročitati pouku o pravnom leku u konkretnom aktu.

Uz zahtev ili žalbu treba priložiti dokumente koji potvrđuju navode, kao što su:

• dokazi o uplatama;
• poreske prijave;
• ugovori i računi;
• rešenja;
• izvodi sa poreskog računa;
• dokazi o vlasništvu ili prestanku vlasništva;
• druga dokumentacija važna za obračun.

Ako rok za žalbu još teče, ne treba čekati da poreski organ neformalno proveri predmet, jer neformalno obraćanje samo po sebi ne mora sačuvati pravo na pravni lek.

Kako sprečiti dalje uvećavanje poreskog duga?

Čim se utvrdi dug, korisno je:

• proveriti da li su glavnica i kamata pravilno obračunate;
• odmah platiti nesporni deo obaveze;
• za sporni deo blagovremeno koristiti pravni lek;
• podneti zahtev za preknjižavanje pogrešne uplate;
• razmotriti zahtev za odlaganje pre pokretanja prinudne naplate;
• redovno proveravati ePorezi, LPA i elektronsko sanduče;
• sačuvati poreska rešenja, uplatnice i bankarske izvode;
• tokom odobrenog reprograma uredno plaćati i rate i tekuće obaveze.

Samo podnošenje zahteva ili žalbe ne znači nužno da kamata prestaje da teče. Zbog toga pre odluke treba proveriti posledice plaćanja, odlaganja i pravnog leka u konkretnom slučaju.

Najčešća pitanja o dugovanjima za porez

Kako mogu da proverim da li dugujem porez?

Republičke obaveze proveravaju se preko portala ePorezi ili u Poreskoj upravi, a lokalne obaveze preko LPA sistema ili nadležne lokalne poreske administracije.

Gde se proverava dug za porez na imovinu?

Kod lokalne poreske administracije grada ili opštine u kojoj se nepokretnost nalazi, odnosno preko portala LPA.

Može li poreski dug da se proveri samo pomoću JMBG-a?

Ne kao javno dostupan podatak. JMBG identifikuje obveznika, ali je za uvid potrebna potvrda identiteta, elektronska prijava ili propisno ovlašćenje.

Da li se na poreski dug svakodnevno obračunava kamata?

Da. Kamata se računa za svaki kalendarski dan, počev od narednog dana posle dospelosti do dana plaćanja, uz uvažavanje promena kamatne stope i glavnice.

Može li dug za porez da se plati na rate?

Može ako nadležni organ odobri obrazloženi zahtev i ako su ispunjeni zakonski uslovi. Redovno odlaganje može trajati najduže 60 meseci.

Da li poreski dug zastareva?

Načelno postoje relativni rok od pet i apsolutni rok od deset godina, ali radnje organa mogu prekidati relativnu zastarelost, dok postoje i periodi zastoja i zakonski izuzeci. Svaki predmet mora se proveriti pojedinačno.

Šta ako sam porez uplatio na pogrešan račun?

Treba podneti zahtev za proveru i preknjižavanje, uz dokaz o uplati. Do sprovedenog preknjižavanja na pravom računu može i dalje biti prikazan dug.

Kako se dobija potvrda da su svi porezi plaćeni?

Podnosi se zahtev za uverenje Poreskoj upravi i, kada je potrebno, lokalnoj poreskoj administraciji. Lokalno eUverenje može se zatražiti preko portala LPA.

Može li zbog poreskog duga da bude blokiran račun?

Može. U postupku prinudne naplate mogu se blokirati poslovni računi i naplatiti sredstva sa računa, u skladu sa zakonom i vrstom obveznika.

Šta treba uraditi ako je dug pogrešno obračunat?

Treba prikupiti dokumentaciju, zatražiti usaglašavanje stanja i, ako je obaveza utvrđena rešenjem, podneti žalbu u roku iz pouke o pravnom leku.

Proverite poreski dug pre nego što se uveća kamata

Kada se pojave dugovanja za porez, prvi korak je provera poreske kartice, a ne oslanjanje samo na staro rešenje ili sopstvenu evidenciju uplata. Svako zaduženje treba uporediti sa bankarskim izvodima, datumima dospelosti i podacima sa naloga za plaćanje.

Ako je dug tačan, brzo plaćanje ili blagovremeno podnošenje zahteva za odlaganje može ograničiti dalje troškove. Ako je dug posledica pogrešnog knjiženja ili netačnog rešenja, potrebno je odmah dostaviti dokaze i iskoristiti odgovarajući zahtev ili pravni lek.

Ovaj tekst je informativnog karaktera. Kod većeg duga, poreske kontrole, prinudne naplate ili sporne zastarelosti preporučljivo je zatražiti individualni savet računovođe, poreskog savetnika ili advokata.

Korišćeni izvori

• Ministarstvo finansija – Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji
• Ministarstvo finansija – Zakon o porezima na imovinu
• Poreska uprava – portal ePorezi
• Poreska uprava – katalog usluga
• Portal Lokalne poreske administracije
• eUprava – podaci o poreskim obavezama
• eUprava – eUverenje LPA
• Narodna banka Srbije – referentna kamatna stopa
• Poreska uprava – primer zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga